Nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac, Branislav Matić izneo je da je najveći poraz dugogodišnje lokalne politike to što su narodne kuhinje jedini način na koji veliki broj sugrađana ostvaruje osnovnu egzistenciju. Takođe, osvrnuo se i na veliki potencijal koji Vršac ima a ne koristi. Radi se o biomasi.
Branislav Matić: Pored 75 000 hektara oranične površine, mi imamo narodne kuhinje koje su nažalost postale jedna sramota, ne onih koji tamo dolaze, već onih koji su ih dotle doveli. Grad koji ima 75 000 hektara ni u prvom ni u drugom svetskom ratu nije imao narodne kuhinje. To govori o realno teškoj situaciji, trgove, behaton kulturu i muškatle niko ne može da jede. Mi se možemo tuda šetati, polemisati o tome da li je to zdravo ili ne, ali ćemo ići gladni. Čin pravljenja narodnih kuhinja predstavlja poraz jedne politike, politike glamura, kulisa... Glad je eminentna i sve brže će se te narodne kuhinje pretvarati u jedina mesta gde ce ljudi moći da obezbede egzistenciju jer mi nećemo moći da preživimo novi talas ekonomske krize, koji, ne da je u najavi, nego je već ovde, ali se mi bavimo izborima i ne pričamo o tome. Najbrže rešenje se može naći u poljoprivredi i u traženju veština. Mi smo na sajmu zapošljavanja pričali o tome, ali, nisam baš siguran da su nas građani najbolje razumeli. Gost nam bio direktor udruženja poslodavaca, koji je bio jako zadovoljan tom idejom i pokušaće da taj model preslika na druge delove, da putem evidentiranja veština kod ljudi, ne stručne spreme ni školskog znanja, već njihovih hobija kojima se privatno bave,pokušamo da te ljude zaposlimo. To su brzi načini da nešto postignemo.
Nakon toga, nosilac liste Grupe građana Za bolji Vršac se osvrnuo i na projekat alternativnog izvora energije – biomase.
Branislav Matić: Pre oko četiri i po godine ja sam bio organizator odlaska za jedan Austrijski grad koji se zove Gising. Tada sam bio domaćin trojici predsednika opštine i direktoru društvenog komunalnog preduzeća, koje sam u svojoj organizaciji vodio u Gising. Gising je jedan mali grad, upola manji od Vršca i on je bio najnerazvijeniji grad u Austriji. Za 18 godina, taj grad je postao za 40 % razvijeniji od najrazvijenijeg regiona u Austriji zahvaljujući visokim tehnologijama i proizvodnji energije obnovljivim resursima. Preko 50 000 ljudi godišnje poseti Gising na seminare, da bi čuli šta to stranci imaju da im kažu o obnovljivim resursima. Neverovatno je do kojih granica oni idu,postideo sam se tamo gledajući koliko je to neproduktivna zemlja, a šta su oni od nje napravili. Skupljanjem biljne zelene mase, oni su napravili pravo malo čudo. To su ona polja koja kod nas gore, imamo na stotine požara dnevno. Mi faktički palimo novac. Samo ono što mi spalimo bilo bi dovoljno da se u finansijskom smislu obezbedi egzistencija basr polovini trenutno nezaposlenih u Vršcu. Bez obzira što je zabranjeno paljenje strništa, meni nije poznato da je neko kažnjen, a i ako je kažnjen nema nekog efekta. Mi palimo gotov novac od kojeg se mnogo toga može uraditi i taj razvijeni svet se razvio radeći ono što mi ne vidimo. Mi ne samo da paljenjem strništa pravimo štetu tako što uništavamo humus, mi uništavamo gotov novac i onemogućavamo nastanak radnih mesta, koja su nam nerešiv problem.
