Udruženje za bolji Vršac

Ustavni sud Srbije je posle trogodišnjeg „većanja“ proglasio da je više od dvadeset odredbi Statuta Vojvodine neustavno.

Odluka je doneta baš na dan kada je konstituisana pokrajinska vlada i kada su članovi parlamentarne većine potpisali sporazum o formiranju nove republičke vlade.

Pokrajinski premijer je odmah odgovorio da je Ustavni sud doneo političku odluku. Stručnjaci iz ustavnog prava, po običaju, nisu imali jedinstven stav, jedni su negirali ispravnost odluke, a drugi je hvalili.

Oglasio se i glavni „ ustavobranitelj“ i legalista Vojislav Koštunica da objasni kako je Ustavni sud sprečio stvaranje „države u državi“.

Simulakrum pravnih objašnjenja predstavlja otvoren pokušaj da ljudi koji simuliraju vršenje vlasti ponovo posegnu za još jednom podelom među građanima Srbije.

U nedostatku znanja, volje, sposobnosti i spremnosti da se ozbiljno uhvate u koštac sa krizom koja je devastirala sve državne sisteme, novo-stari vlastodršci mogu da primene dobro razrađeni mehanizam koji su koristili dok su rasturali bivšu državu.

Formula je monstruozno jednostavna, potrebno je samo ukazati da neko želi da se odvoji od „države“ i veoma brzo pokrenuće se lavina mržnje koja lako može da otvori vrata velikom zlu.

Građani Vojvodine glasali su drugačije od ostalog dela Srbije i zbog toga, verovatno, treba da budu kažnjeni. Neprincipijalna i nepromišljena odluka ljudi koji čine najviši sudski organ, po kojoj građani u Vojvodini ne mogu da imaju predstavništvo u Briselu, ni da samostalno vode socijalnu i agrarnu politiku, kao ni da uređuju upotrebu jezika i pisma etničkih zajednica, svakako će izazvati nezadovoljstvo i doživljaj neravnopravnosti .

Takvi doživljaji u sredini koju čini više nacija lako mogu da inspirišu ekstremiste, avanturiste i željne afirmacije i dominacije da potraže neprijatelje u svakoj zajednici .

U opštem haosu koji vlada u svim državnim sistemima i ekonomskoj bedi u kojoj živi veliki broj građana, profesionalne patriote lako će naći pristalice kada budu uprli prste u nekoga ko „želi da razbije državu“ i u one koji su zbog drugačijeg mišljenja „strani plaćenici“.

Zapaljiva retorika uvek nadjača razum i pokrene najniža i najopasnija osećanja u čoveku.

Sa teškim iskustvom koje nosimo duže od dvadeset godina anticipiramo sve negativne i opasne posledice koje odluka Ustavnog suda može da izazove.

Svi mi koji smo proživeli i preživeli strašne godine velike destrukcije, koje su u naše ime pokrenuli ljudi koji će ponovo upravljati državom i našim životima, sa strepnjom iščekujemo nastavak igara oko Vojvodine.

Ne smemo da zaboravimo šta nam se događalo i ne smemo da im dozvolimo da ponovo probude zlo.

Autor: Dragica Stanojlović

Izvor: Danas

Konstitutivna sednica vršačkog parlamenta održana 12. maj 2012.godine predstavlja eklatantan primer na koji način se ljudi na vlasti odnose prema zakonu. Zakon čopora umesto vladavine prava zavladao je Srbijom i danas na svakom koraku pokazuje svoje groteskno lice. Svu tragičnost i opasnost ovakve pojave po građane mogli smo mi, Vrščani, bespomoćno da posmatramo tokom konstituisanja lokalnog parlamenta.

Odbornici Demokratske stranke i Pokreta Vršačka regija Evropska regija, nisu odustajali od namere da, na način koji njima odgovara , podele funkije . Nisu se potrudili ni da svoje dogovore prilagode opštinskom statutu i poslovniku o radu skupštine, već su , bahato i nasilnički svoje odluke sprovodili u delo, ne obraćajući pažnju na opravdane i zakonu prilagođene primedbe koje su stavljali odbornici koji ne pripadaju njihovim grupacijama.

Prema poslovniku o radu skupštine, konstitutivnoj sednici predsedava najstariji odbornik. Slavko Ćirin, člana Lige socijaldemokrata Vojvodine po godinama je najstariji u aktuelnom sazivu, ali , osim godina, nije ispunjavao mnogo važniji uslov; nije bio odbornik, jer je 24. maja, zvanično, preko skupštinskog delovodnika dao izjavu da se ne prihvata mesta odbornika. Gospodin Branislav Matić, šef odborničke grupe građana „ Za bolji Vršac“ podneo je na uvid odbornicima pomenutu izjavu, ali je većina odlučila da taj dokument za njih nema nikakvog značaja.

Osoba koja nije odbornik predsedavala je skupštinom i za predsednika skupštine je izabran državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Republike Srbije , Jovica Zarkula, koji je u predhodnom mandatu bio istovremeno na tri funkcije, zabog čega je raeagovao Savet za borbu protiv korupcije, pa se Zarkula odrekao funkcija odbornika i poslanika u Skupštini Vojvodine.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Vršac je ponovo pokazao da ga zakon ne interesuje, jer je prihvatio funkciju predsednika skupštine, a da predhodno nije odbornicima podneo  na uvid ostavku na mesto sekretara u Ministrarstvu za infrastrukturu Republike Srbije.

Tokom glasanja za izbor opštinskih funkcionera dogodila se ozbiljna kriminalana radnja , koju su odbornici Demokratske stranke i Pokreta pretvorili u komediju apsurda dostojnu Beketa ili Joneska.

U glasačkoj kutiji je pronađeno više listića od broja koji je izborna komisija predala odbornicima za glasanje. Taj događaj nije uznemirio odborničku većinu, bilo je, čak, predloga da se oni jednostavno zanemare i da se broje listići za koje se pretpostavlja da ih je podelila izborna komisija.

Uz bespoštedno kršenje zakona dobili smo naše predstavnike u zakonodavnoj i izvršnoj opštinskoj vlasti. Na osnovu ovakvog početka lako može da anticipiramo kako će nas predstavljati i kako će zastupati naše interese. Kada zakon nije akt nadređen svakoj ličnosti ili grupi , onda ga svako tumači na način koji mu trenutno odgovara.

Tako se približavamo stanju haosa u kome pravila određuju jači ili brojniji.

Predsednik Udruženja građana ZA BOLJI VRŠAC

Dragica   Stanojlović  

Na konferenciji za novinare koja je održana posle sastanka  glavnog odbora Pokreta Vršačka regija Evropska regija predsednik  Opštine Vršac Čedomir Živković je  naglasio da  državnom sekretaru  Ministarstva za infrastrukturu  republike Srbije Jovici Zarkuli funkcija nije data na poklon. Na poklon od  Čedomira Živkovića i  ostalih opštinskih funkcionera dobio je automobil/Škoda  Oktavia Super B/ i vozača koji ga je godinama vozio na radno mesto od Vršca  do Beograda , kao i po drugim  gradovima Srbije  gde je obavljao državne i privatne poslove.    

O tome  Živković nije ništa rekao novinarima, a nije želeo da odgovori ni na pitanje vezano za  pomenuti poklon koje mu je upućeno od  strane političkog saveta  Udruženja građana  „ Za bolji Vršac“.

Pokloni se daruju važnim i zaslužnim osobama kao znak poštovanja i pažnje, a Jovica Zarkula je svakako  zavredio veliku pažnju jer je do  prošle godine  istovremeno bio na tri funkcije: bio je odbornik skupštine Opštine Vršac, poslanik u skupštini Vojvodine i  sekretar u  ministarstvu za infrastrukturu  republike.

Posle izveštaja  Saveta za korupciju o sukobu interesa  odrekao se jedne funkcije, ali ne i poklona koji su mu svi građani Vršca  dali a da to nisu ni znali. Automobil kojim  odlazi na posao i sve troškove oko njegovog održavanja i utrošenog goriva  plaćali su građani za svog „zaslužnog“ sugrađanina.

Niko ih nije pitao niti ih je ko o tome obaveštavao. Tako je  „transparentno“ državni sekretar putovao, predano radio i „ teško“ zarađivao svoju platu.

O vrednosti dobijenog poklona može da se nagađa jer zvanične podatake na zvanično pitanje nismo dobili.

Oni koji su odlučili da daruju državnog sekretara svakao znaju odgovor ali ćute, štiteći njega i sebe.
Predsednik optine ćuti jer mu je državni sekretar partner u pokretu  a i u privatnom poslu .

Zajedno sa ostalim osnivačima predsednik je Pokret nominalno  odredio kao Evropski. Ako u Evropi građani tako daruju svoje čelne ljude , onda smo ih po galantnosti  odavno pretekli , pa  i ne mora da brinemo kada će početi pregovori oko prijema Srbije  u ovu zajednicu.

Možda predsednik skupštine Stevica Nazarčić štiti  Jovicu Zarkulu jer su koalicioni partneri i po novom koalicionom sporazumu Nazarčić je postao kandidat za poslanika u  pokrajinskoj skupštini koga će zajednički podržati Demokratska stranka i Pokret.

Oni se lako i jednostavno sporazumevaju i štite jedni druge jer brane svoje pozicije  i ne nameravaju da se odreknu lagodnog života sigurnih zarada i brojnih beneficija koje su im građani omogućili birajući ih  za svoje predstavnike u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti opštine.

Sve njihove priče i obećanja  imaju zajednički cilj-da ostanu na mestima sa kojih će, u ime građana između sebe da dele  sve što mogu i što još nisu podelili. Zbog toga im je potreban svaki glas, i za svaki glas će se boriti bez skrupula, sve uz smešak   i „ regionalnu evropsku ljubaznost“

Ako glasamo za njih svi mi štitimo Jovicu Zarkulu i njegove partnere . Mi dozvoljavamo  da se u njihovoj skupoj igri  ulažu naši, za njh, jeftini životi. Na nama je da odlučimo da li ćemo im biti zaštitnici i darodavci ili  ćemo im poručiti da je našem strpljenju  došao kraj. U našim rukama je olovka i glasački listić, imamo vremena da razmislimo.      

Predsednik  Udruženja  ZA BOLJI VRŠAC
Dragica  Stanojlović

P.S. Još uvek očekujemo odgovor na naše pitanje o troškovima koje je Jovica Zarkula napravio opštini Vršac kao državni sekretar. Raduje nas odgovor iz kabineta Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja,  koji je reagovao na našu  žalbu, da nas zaštiti od naših predstavnika lokalne vlasti.

Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC javno postavlja pitanje predsedniku opštine Čedomiru Živkoviću KOLIKO NAS GRAĐANE KOŠTA OPŠTINSKA VLADA, VAŠI SAVETNICI I LOBI U MINISTARSTVU INFRASTRUKTURE ZA IZGRADNJU OBILAZNICE!?

Tekst dopisa

Na osnovu člana 15 stav 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Republike Srbije, Udruženje građana Za Bolji Vršac zahteva od Vas sledeće informacije:

1. Broj izabranih i imenovanih lica zaposlenih u Opštini Vršac u periodu od 2008.godine do 2012.godine;

2. Ukupan iznos sredstava koji je mesečno isplaćivan izabranim i imenovanim licima na ime zarada, naknada i drugih primanja za sve mesece počev od 2008.godine do 2012.godine;

3. Ukupan iznos sredstava koji je u periodu od 2008.godine do 2012.godine plaćan mesečno za potrebe svakodnevnog prevoza državnog sekretara u Ministarstvu infrastrukture Republike Srbije od Vršca do Beograda ( troškovi goriva, maziva, registracije i popravki službenog automobila, dnevnice i sva druga primanja vozača zaduženog za prevoz državnog sekretara).

Informacije koje tražimo dostavite na adresu: Udruženje Građana Za Bolji Vršac, Bulevar Oslobođenja 3, 26.300 Vršac

U Vršcu, 8. marta 2012.                                                                                                        

Za Udruženje
Dr Dragica Stanojlović
Predsednik političkog saveta

Digla se ala i vrana, što reče Svetislav Basara, na američku  glumicu i rediteljku  Andželinu Džoli jer je navodno u svom filmskom prvencu  prikazala Srbe kao ubice i silovatelje. Dežurni  patrioti  i „ patriotski mediji“ , kako im „ patriotizam“ nalaže  verbalno su izvređali  rediteljku a glumcima , protagonistima filma zapretili da se ne pojavljuju u Srbiji.

Sve reakcije uvređenih branitelja srpstva  medijski su odaslate u svet , i svima koji su imali prilike da ih vide i čuju  pokazale  kako Srbi reaguju na  filmsku priču , ostavljajući im mogućnost da se zapitaju  kako bi tek reagovali na neki ozbiljan društveni događaj.

Nažalost, na  ozbiljne događaje se u Srbiji ne reaguje. Većina građana pritisnuta osećanjem bespomoćnosti  apatična je i zatvorena u sopstveni mikro svet u kome otaljava svoju neveselu svakodnevicu. Usamljeni i prepušteni sami sebi  nakupljeno nezadovoljstvo prazne kroz razgovore sa istomišljenicima zaključujući da postojeće stanje ne mogu promeniti   i da se ne vidi izlaz iz mraka koji traje suviše dugo i postaje sve gušći.

Većina  tih nevidljivih  i nezadovoljnih građana Srbije  nije gledala film Andželine Džoli  niti je zainteresovana za rediteljkino viđenje  mučnog i strašnog vremena koje su nekako preživeli i za koje su verovali da je ostalo za njima. Oni gledaju kako se sve što su imali i u šta su verovali  urušava pred njihovim očima, kako se njihovi životi obezvređuju i kako im je  svaki novi dan teži od onoga koji je prošao.

Pasivno i bespomoćno slušaju kako se velike afere  zataškavaju, kako preduzeća i ustanove u kojima su radili preko noći nestaju i osećaju da u njima raste egzistencijalni strah , težak i mučan kao  bolest. Plaše se da svaki dolazeći dan može da donese novu nevolju , strepe  za svoje najbliže i sebe, trudeći se da  nekako sačuvaju mimimum sigurnosti, ako im je preostao. Njihova opterećujuća sadašnjost briše planove za budućnost , trude se da zaborave prošlost, ili je uz pomoć  psiholoških mehanizama odbrane  idealizuju i ulepšavaju.
Ako su imali poverenje u sebe izgubili su ga u svakodnevnoj borbi da prežive sve zamke i prepreke koje su im postavljali ljudi koji su vodili i koji vode državu.

Vreme u kome ih je vodila vera u  sigurniju budućnost i nada da će novi ljudi postaviti temelje novog društvenog sistema  gde će većina sopstvenim radom i umešnošću osigurati  sebi pravo na kreativan i sadržajan život, ostalo je daleko iza njih kao nedosanjan san.

Danas zgađeno gledaju u ljude  koje su izabrali da umesto njih  urade veliki i ozbiljni posao , kako lagodno i komforno žive , lako prelazeći preko datih obećanja. Istorijsku šansu da društvena kretanja usmere ka novim putevima trampili su za  ličnu promociju i  materijalno bogatstvo.

Pred saznanjem da su  njihova očekivanja pretočena u  kuće, automobile, avione, fabrike i debele bankovne račune, građani Srbije  u svom generalizovanom nezadovoljstvu  polako klize  u iracionalne sfere  ispunjene kondenzovanim negativnim emocijama. Kada emocionalni nivo nadraste racionalni  ličnost postaje sklona haotičnom načinu funkcionisanja koji se kreće  u rasponu od parališuće depresije do  violentne destrukcije.

Ovakva stanja blokiraju racionalno mišljenje  zbog čega većina građana Srbije ne može da sagleda lični udeo u zajedničkom prosperitetu. Svako zna da sam ne može da promeni sadržaj opterećujuće stvarnosti  i više ne veruje  da bilo ko može to da učini.

U ljude koji se nalaze na ključnim rukovodećim funkcijama ne veruju, osvedočili su se u njihovu nesposbnost i nedostatak odgovrnosti, ne veruju ni da će se na političkoj sceni pojaviti novi ljudi, a i ako bi se pojavili , veruju da bi se ponašali slično ovima koji su sve upropastili. Dve protekle decenije obogatile su ih  negativnim iskustvom i  osiromašile ih mentalno i materijalno.

Potonuli ispod osećanja lične nemoći i iznevereneh očekivanja, predato posmatraju kako se iznad njihovih života  nižu događaji  sve ružniji od ružnijeg, i kako i dalje u njihovo ime  neki „ patriota“ ili neki „ dušebrižnik“  nesankcionisano govori i čini novu štetu i novo zlo.

Boreći se protiv ličnog nezadovoljstva i strepeći nad ličnom egzisencijom  duboko  su potisnuli saznanje da niko neće doći od nekuda da rešava  svu nagomilanu socijalnu patologiju.  Čuda se ne događaju  u realnosti, neće se pojaviti spasitelj da odagna mrak i upali novo svetlo. Ne može se odavde ni pobeći, što priželjkuje većina mladih.

Ako svi ne mogu pobeći  a niko  neće doći  da promeni destruktivni sistem , ostaje jedina opcija da ponovo  pronađemo u sebi  novu  snagu, da pogledamo oko sebe i  otkrijemo da nisu svi potonuli u besčašće, korupciju, nepotizam i kriminal. Kada se prenemo iz obamrlosti i počnemo da tražimo, pronaćićemo u sebi želju za drugačijim poretkom stvari i pravo da se legitimno borimo  za kvalitetnije sutra i nove sisteme vrednosti.

U tim sistemima znaćemo da Andželina Džoli  ima pravo da filmskim rukopisom izrazi svoje stavove onako kako želi i da njena priča ispričana proverenim klišeima holivudske industrije  ne može da ugrozi naš identitet i integritet  ma kako surova i faktografski  nekorektna bila. Andželina Džoli živi u drugom vremenu i  u drugačijem civilizacijskom kontekstu.

Čak i da se trudila da objektivno sagleda vreme  o kome je načinila filmsku priču to joj ne bi pošlo za rukom jer objektivnosti u zlu koje nam se dogodilo i koje nam se događa nema. Postoje samo iscepkani, emocijama nabijeni doživljaji.

Sa tih novoa smo ponovo pokazali nesposbnost da odvojimo bitno od nebitnog i racionalno od iracionalnog. Uzgred smo glumici i rediteljki  obezbedili i besplatnu reklamu  filma , jer će fama koja se oko nje podigla  motivisati mnoge da pogledaju  film koji je javnost  jedne zemlje „ podigao na noge“ . Ona će zaraditi a mi ponovo izgubiti.

Dr Dragica  Stanojlović
predsednik političkog saveta
Udruženja  građana
„ Za bolji Vršac“        

Ideje koje je javnsti prezentovala grupa eminentnih profesora univerziteta o tome da se na  buduće izbore masovno  u glasačke kutije ubace nevažeći  listići  izgledaju logočno jer bi na taj način jednostavno mogli da pokažemo aktuelnim političarima da  ne podržavamo njihove „ programe“ i način na koji su do sada vodili zemlju.

Ako bi, kojim slučajem, većina građana  izašla na izbore i u glasačku kutiju ubacila prazan listić pokazala bi neslaganje  sa ponuđenim listama i ne prihvatanje  predloženih ljudi. U idealizovanoj anticipaciji budućih događaja koji bi se odvijali na pomenuti način, učesnici izbora bi  zaključili da građani u njih nemaju poverenja i pokrenuli aktivnosti koje bi  uvažile poruku koju su dobili od birača. Buduća događanja vezana za predstojeće izbore neće se odvijati po navedenom scenariju  zbog više objektivnih razloga.

Ljudi koji  više od dve decenije zauzimaju ključne pozicije u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti države doneli si izborne zakone koji ih štite od  iznenadnih obrta  mišljenja biračkog tela.

Zakon ne podrazumeva da  na izbore  izađe više od polovine birača upisanih u biračke spiskove. Izbori su pravno i teoretski legalni i legitimni i ako na njih izađe nekoliko procenata  građana, jer zakonom nije predviđen broj koji bi označavao granicu za poništenje izbora.

Svi birači koji bi izašli i predali nevažeći listić bili bi evidentirani  u biračkom spisku da su pristupili izbornim radnjama i njihov broj bi dao nominalni legitimeitet organizatorima izbora.

Zbir nevažećih listića  bi  procentualno bio  podeljen između stranaka koje su osvojile najviše glasova /Dontov sistem/
Učesnici budućih izbora se ne plaše  velikog broja apstinenata ili brojnih nevažečih listića.

Oni koji očekuju da će osvojiti  najveći broj glasova  računaju  na sigurnu izlaznost određenih kategorija stanovništva. Sve stranke očekuju da će većina njihovih članova izaći na izbore. Očekivanja su realna jer su   mnogi članovi  svoje članstvo  vezali za  konkretne dobiti koje očekuju ili koje su ostvarili preko  stranačke pripadnosti.

Oni se nisu politički angažovali kako bi svojim znanjem  i umešnošću rukovođenja doprineli  rastu državnog sitema, već su im motivi bili  mnogo  prizemljeniji i praktičniji.Iskustvo im je pokazalo da stranke svojim članovima obezbeđuju ekonomsku i svaku drugu sigurnost  bez obzira na objektivne kvalitete, obrazovanje i praktično znanje.

Stranačkim liderima  nikada nije bio važan kvalitet osobe koju primaju  u svoje redove, više im je odgovarao kvantitet, koji im je osiguravao osećanje  moći i  davao mogućnost da preko  članova šire svoje uticaje na njihove članove porodica,  prijatelje, poznanike i druge  relevantne osobe.

Sami članovi, oslobođeni bilo kakvih ideoloških premisa, i usmereni jedino na zadovoljenje ličnih potreba i ambicija , kad stignu do željenog cilja prestaju da razmišljaju i da se bave stranačkim poslovima i programima, prepuštajući te aktivnosti rukovodećoj manjini, i zadovoljavajući se time da  aktivno  podržavaju njihove  stavove i mišljenja bez obzira da li se sa njima slažu.

Sigurna plata i  društvena pozicija sa beneficijama bez odgovornosti je ideal  i jedina ideologija  večini pripadnika  svih stranaka  u Srbiji. Glasajući za svoje glasaju  za sebe i sopstveni status, glasaju  za nepromenljivost dosadšnjeg ustaljenog poretka.

Stranački lideri  računaju da će dobiti glasove i od  građana koji po navici izlaze na izbore bez iakvog znanja  o stranačkim programima i planovima. Oni glasaju na osnovu ustaljenih predrasuda i slika stvorenih medijskim  promocijama određenih  lidera.

Kreatori izbornih  aktivnosti očekuju da će kao i do sada  na izbore izaći oni koji glasaju vođeni  emocijama a ne racionalnim razmišljanjima. Oni će se opredeljivati za one koji im se dopadaju ili koje „ vole“. Opredeljujući se prema iracionalnim osećanjima odlučuju  iracionalno ne koristeći ni sopstveno ni tuđe iskustvo, pamćenje im je kratko anticipacija uska i lična.

Kada saberu sve interesne kategorije  partijske vođe će lako zaključiti da  će imati zakonski legitimitet, što im je jedino  važno. Posle izbora ostaje im jedino da raspodele mandate i naprave koalicije koje će  svima  uključenim u izbornu utakmicu omogućiti da  zadrže postojeće pozicije ili  zauzmu neke nove.

Njih ne interesuju slobodni, mišleći i nezavisni ljudi. Oni  ih ne mogu ugroziti  jer su institucionalno ne organizovani i ne poseduju mehanizme kojima bi mogli da ih ugroze.

„ Beli listići „ bi možda imali funkciju kada bi  politička „ elita“ imala moralne skrupule i pridržavala se nekih  nepisanih  normi civilizovanih društava. Hipotetički, oni ne bi prihvatili da  budu deo vladajućeg sistema koji nema podršku većine  građana.

Pošto naši predsravnici u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, bilo da se nalaze na lokalnom ili državnom nivou ne pokazuju navedena svojstva ličnosti, akcija naših uvaženih profesora neće izmeniti postojeću društvenu organizaciju. „ Beli listići „ su znak nemoći i nakupljenog gneva zbog svega što nam se događa.

Umesto da čekamo izbore i da im listićima poručimo nešto što oni ne žele da čuju i što ih u njihovom osećanju  omnipotentnosti neće uznemiriti  treba da se ponovo u svakom gradu , selu, naselju ili  instituciji  organizujemo, da  se prenemo iz letargije , da se naoružamo argumentima  i da zajednički reagujemo na svaku njihovu obmanu, na svaku akciju usmerenu protiv interesa većine građana i da  im pokažemo da nismo zadovoljni i da želimo drugačiji  sistem vlasti i drugačije  uslove za život.

Izabrali smo ih da umesto nas odlučuju u interesu većine, odlučivali su u sopstvenom interesu,  devastirali sve državne sisteme i uništili ekonomiju.

Oni ne žele da  postojeći sistem vladavine menjaju jer bi  promenom ugrozili sopstvene konforne pozicije. Mi mora da ih nateramo da  promene ugrožavajuće sistemske obrasce i da shvate da vlast nije privilegija već velika obaveza.

Pred nama je put pun prepreka i odricanja, ali drugi ne postoji, ne može da žmurimo i očekujemo da ćemo se probuditi u drugačijoj državi. Ne može da očekujemo da će promeniti dosadašnji način rukovođenja , ali može da očekujemo da svako od nas, povezan zajedničkim ciljem  učini da ljudi kojima smo omogućili da  nas predstavljaju  nauče i shvate šta to znači, ili ustupe mesta onima koji to mogu da urade na kreativniji  i sadržajniji način.

                                                              Dr Dragica  Stanojlović
                                                              predsednik političkog saveta
                                                              Udruženja građana „ Za bolji Vršac“