Udruženje za bolji Vršac

Ne znam da li je vest o prelasku Čedomira Živkovića u SNS nekoga iznenadila ali znam de je taj potez „prvog čoveka male varoši“ jasan pokazatelj besmisla i moralne bede lokalne političke scene. Nekoliko meseci je ostalo do lokalnih izbora i svi kojima je politika  odavno postala osnovno zanimanje i životni smisao kalkulišu  na koju stranu da se okrenu ne bi li ponovo obmanuli građane  i zaštitili sebe i svoj imetak. Odluka Čedomira Živkovića da napusti „ Evropsku regiju“ otvara nekoliko pitanja , značajnih za našu zajednicu  i njenog predsednika. Živkoviću ističe drugi mandat koji provodi na čelu opštine i očigledno ne namerava da napusti lokalnu politiku. Svakako da njegova zainteresovanost za neko od mesta u  lokalnoj vlasti nije zbog skromne plate, povremenih  besplatnih  turističkih putovanja u inostranstvo i fotografisanja sa ambasadorima i diplomatama. Politička funkcija za ovog čoveka ima mnogo ozbiljniju konotaciju. Pruža  neslućene mogućnosti za razvoj privatnog biznisa ,kontrolu budžetskih tokova i sklapanje poslova od interesa za zajednicu kojima može  kvalitetno da se ostvaruje i lični interes. Svakako da su predsednik i „svi predsednikovi ljudi“  kao dobri poznavaoci političkih prilika izračunali da izlazak na treće izbore u organizaciji „Vršačke regije Evropske regije“ ne predstavlja dobitnu kombinaciju. Sve prazne priče i providne laži koje su nuđene građanima ne bi ponovo imale prođu, posebno što ne mogu da očekuju da ih podrže “magovi“ biznisa kakvi su Miodrag Babić i Milan Popović. Izračunali su da im je potrebna neka sigurnija potpora. Nije bilo teško da zaključe da je najsigurnija stranka Aleksandra Vućića, za koju se tvrdi da ima najveći procenat podrške birača. Verovatno da Živković nije imao velikih teškoća da stigne do Vučića ili nekog veoma  bliskog njemu i da mu prenese kako je vešt u organizovanju i  sprovođenju izbornih radnji, uz tvrdnju da je svojim organizatorskim sposobnostima uspevao da dva puta dobije  izbore. Možda je bilo reči i o haotičnom stanju u opštinskom odboru premijerove stranke i obećanjima predsednika opštine da ume da reši i taj problem, naravno, ako dobije odrešene ruke. Takav scenario bi bio povoljan za obe strane u pregovorima. Vučić bi dobio čoveka koji iza sebe ima  konkretne rezultate u manipulaciji biračima, a Živković bi na sledeće izbore izašao  zaštićen  „likom i delom“ Aleksandra Vučića. Računa da većina birača, koji  će glasati za SNS, zbog mentalne insuficijentnosti ili lenjosti neće da  proverava  ko stoji iza imena njihovog idola. Glasaće za njega, ne razmišljajući da on neće niti može da organizuje vlast u Vršcu. Kada i ako ikada budu  videli i razumeli za koga su glasali, neće moći ništa da promene. Iza Vučićevog lika sakriće se mnogi vlastoljubivi i moralno deficijentni likovi, među kojima može da se nađe u Čedomir Živković. Prijateljima i stranačkim ljudima verovatno neće moći da saopšti istinu, jer će zbog budućih veza biti primoran da pokida mnoge stare. Možda će iskonstruisati priču da je bio primoran, gotovo ucenjen da pristupi  Vučićevoj stranci. Kao, pretili su mu da će uništiti njegov biznis, njegovu porodicu možda čak i njegov muzički bend. Pred takvim pretnjama popustio je (a ko ne bi) ali će uvek ostati veran idealima za koje se tokom višegodišnjeg političkog delovanja borio. To su uzvišeni i čisti ideali - obmanjuješ, izmišljaš i bogatiš se. Možda neko i poveruje u ovu pričicu i ne zapita se kako je moguće da  stranka sa najvećom podrškom do novih članova dolazi ucenama. Ako je tačno da ucenjuju, kako mogu da budu sigurni da ih ucenjeni član neće izdati čim mu se ukaže prilika. Ako oni koji veruju i oni koji ne veruju u bajke Čedomira Živkovića nastave „da gledaju svoja posla“ i ne izađu na izbore mora da znaju da ga indirektno podržavaju i za njega glasaju. Svi oni ga zaslužuju i on zaslužuje da bude tu gde jeste.