Već nam je postala navika da svakom novozaposlenom sugrađaninu, pre nego što mu čestitamo, uputimo skoro pa automatski pitanje: ''Preko koje stranke si se uvalio'' ?
Odgovori su neretko isti, tako da se i gubi smisao pitanja. Ova praksa ima svoje duboke tradicionalne korene, iz kojih niče samo kukolj, a žito se gura u stranu i ostavlja da trune.
Usudio bih se da kažem da jedna rezistentna vrsta partokratije u našoj državi, u kakvom god ona obliku bila ranije, jeste prisutna više od šest dekada. Samo što je ranije bilo jednostavnije, bila je potrebna samo jedna članska karta i jedna slika na zidu, a sada jedino nekoliko njih osigurava uspeh, a slika se brže bolje menja kad dodju novi izbori.
Bivšim sa crvenom članskom kartom možda bi se i zacrvenelo lice, dok ovi ''naši'' bez ikakve griže savesti preigravaju ionako nakaradni sistem i sahranjuju ono malo nade koje je ostalo da će ova naša Srbija ikad biti pravedna, moderna država.
Kao što je temelj na kome se gradi kuća, njen najvažniji deo, tako se i svaka država mora praviti na zdravim osnovama.
Prema tome, svaka država koja ima cilj da bude prosperitetna i stabilna mora počivati na zdravom sistemu vrednosti.
Taj sistem, foteljaši strančarenjem godinama ruše, vršeći negativnu selekciju, koja sposobne i savesne ljude tera da svoj život i budućnost zamišljaju negde daleko od svoje otadžbine.
Oni idu trbuhom za kruhom negde preko, u države koje će poštovati i motivisati marljiv rad, kreativnost i odgovornost.
U ovom skoro već potonulom brodu, kormilo čvrsto drže stranački vojnici, otimajući se za ono malo dobrog što je ostalo. Oni slepo slušaju diktate svojih lidera, ne menjaju kurs kretanja, iako očigledno idemo ka propasti.
Programi u kojima treba da budu osnovne smernice i ideali svake stranke, uglavnom su zatureni na dnu fioka, u kojima se gomilaju debele koverte sumnjivih ''donatora''.
Svima njima, najviša vrednost je astronomska cifra na svojim bankovnim računima, do koje dolaze preko ledja onih koji nisu spremni da se sagnu da bi im se životni standard podigao.
Ti lešinari uvek čekaju priliku da zarade na tuđoj nesreći i učiniće sve da svima smrkne, da bi njima svanulo.
Moramo da shvatimo da i stranke koje su postale najefikasnije agencije za zapošljavanje neće moći još dugo tako efikasno da posluju.
Partokratija koja je rak rana ovog društva, širi se i parališe i onaj mali deo društva koji smatra da se pošten rad isplati.
Uveren sam da će partijski foteljaši – koji će zadnji da ostanu, pre nego što ugase svetlo i izađu – odvrnuti i ukrasti i zadnju sijalicu koja ostane !
S poštovanjem,
Stefan Stanković
aktivista udruženja
