Udruženje za bolji Vršac

 Mirko Dobrosavljević - "Demokratska stranka"

Evo ja ću samo kratko da odgovorim pošto je bilo puno priča o informisanju i finansiranjem kuća koje se bave informisanjem i hoću odgovorno da kažem sledleće: Revizor koji je napisao u svom izveštaju stavio je nedoumicu i primedbu na visinu sredstava a ne sporeći namenu. Iznos od 15.000.000,00 donela je upravo Skupština opštine Vršac, znači ne ni veće već skupština. Veće je bilo tu samo zato da ta sredstva raspodeli. Ovo što je odbornik g. Šljivić pitao. Jeste formirana je komisija odlukom veća po nalogu predsednika opštine ja kao njegov zamenik, gospođa Lučić, Marija Kulić i trudili smo se da ta sredstva uvek raspodelimo prema svima onima koji se bave informisanjem i prate sve ono što se događa u gradu. Mi smo čak u prvoj godini imali i televiziju IN i njih smo imali u spisku i podeli iako zvanično nije bila registrovana. Dakle nije bila televizija koja je išla u eter. Ja sam dobio informaciju da televizija IN više ne podnosi zahteve i da neće da učestvuje u toj podeli sredstava. Da li je 15.000.000,00 mnogo ili malo, ja bih ipak prepustio da to građani odluče i da li će se građani složiti sa tim a Vršac bude jedan od gradova koji ima najbolju informisanost i koji ima informisanost po svim senzibilitetima tako da je svako za sebe mogao da pronađe odakle će da bude informisan. O tome će opet moći da odlučuje novi saziv skkupštine ali mogu samo da kažem da ničija samovolja tokom raspodele tih sredstava nije bilo. 

 Zlatomir Pecikoza - "Pokret VRER"

Gospodine predsedavajući, kolege odbornici, poštovani sugrađani ja zaista nemam nameru da prepričavam ponovo ono što je već mnogo puta rečeno. Ja imam samo želju i nameru da osnovne stvari koje su iznete u izlaganju stručne službe odnosno gospođe Radeka iznete i stavljene i razjašnjene, da našim poštovanim sugrađanima skrenem pažnju na tri detalja koji se direktno njih tiču. A u ovom završnom računu su uneti. Da Pokret Vršačka regija Evropska regija po treći put uzastopce dobija poverenje svojih sugrađana i ja ovo ne govorim samo zbog njih nego govorim i zbog svih drugih koji nam nisu dali svoj glas. Zašto ćemo mi glalsati za ovaj izveštaj. Zato što u svom izlaganju gospođica Radeka kaže da je on urađen po zakonu. Mi nemamo razlog da ne verujemo stručnoj službi koja je nezavisna od parlamenta i daje svoje mišljenje. Pod dva, zato što je opštinsko rukovodstvo zajedno sa članovima veća držaloo se i pridržavalo se i zakona i planiranih budžetskih mesta i nije značejbno odstupilo ni od jedne stavke, što znači da se odmaćinski ponašalo u svom radu cele godine. Naravno, budžet smo mi planirali i zato su nam glasači dali ponovo poverenje da imamo naredne četiri godine i da ubdemo ovde gde jesmo. Sledeća stvar koju posebno želim da skrenem pažnju našim sugrađanima jeste da je nedvosmisleno 31.12. sva neiskorišćena namenska sredstva bila na žiro računu opštine, posebno sredstva samodoprinosa za koje ima puno priče kako se sa tim sredstvima radi i kako se zloupotrebljava. Znači, sve do jedne banke je bilo tu na računu. Zbog ove tri stvari koje sam naveo mislim da će našim građanima biti jasno zbog čega pokret Vršačka regija, Evropska regija a i naši koalicioni partneri će glasati da se ovaj završni račun usvoji a nadam se se da negde udubini svoje duše iskrenosti i poštenja i kolege iz opozicije da će prihvatiti ovaj izveštaj završnog računa. Hvala vam još jednom.      

 Ljubisav Šljivić - "SPS-PUPS-JS-SDP"

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege ja bih se sa nekoliko reči osvrnuo na budžet koji je tipičan i očigleldno je da je to bio budžet u predizbornoj godini i da su prihodi osim navedenih manjkavosti uglavnom bili, rekao bih dobri. Posebno u onoj preraspodeli poreza vraćen lokalnom budžetu što je verovatno napravljeno da nam se godina završi uslovno uspešno. Ili da se budžetska godina okonča bez obzira na ove nedostatke i koji su dokazani i koji iz svih diskusija proističu. Trošenje je po meni dosta sporno i rekao bih da postoji niz nepravilnosti, zbunjujućih nelogičnosti u nekim stavkama i sad kažem slobodno sa sasvim mogućim zloupotrebama. Ono što je po meni suština, vidimo da nisu sva sredstva balansirana bar ne na način kako smo mi usvajanjem budžeta za 2012. godinu koji razmatramo i usvajanjem budžeta za 2012. godinu kod namene sredstava za socijalne potrebe. Ovde se bilansira 10 ili možda 12% od ukupno potrošenih para za te namene i to će neko verovatno reći da se tu radi o onim transferima viših nivoa vlasti ali bih rekao da je bez obzira na sve totalno zanemarna socijalna strana budžeta. Ili se ta socijalna politika sprovodila ja se bojim selektivno, totalno netransparentno, zašto postoje apsolutni dokazi i spiskovi ljudi koji dobijaju nadoknadu povremeno ili u kontinuitetu. Zanemaren je razvoj i ja bih sada tu bio vrlo slobodan u oceni je nemože se određivati jer biće neko da kaže : Opština nije firma, nije fabrija. Slažem se ali opština nije ni praivatno preduzeće i te dve stvari nikako neidu ali to što je gospodin Maksimović rekao, jedan restriktivni prilaz prema zaštiti životne sredine. Mi smo 2008. godine kada je osnovan Fond za zaštitu životne sredine kaoji je bio opštinska firma sa svojim budžetom i sredstvima. Prva usvojena sredstva bila su 68 miliona od čega je potrošeno 58 miliona. Planirana sredstva za narednu godinubila su na 10% manje a opet je utrošeno manje nego u prvom trenutku. Sa bi se to sa 45 svelo na 28 i prošle godine od planiranin 7,5 potrošeno je 6 što je malo više od 10% od budžeta potrošenog u 2008. godini. I to je naš odnos prema tom segmentu životne sredine koji je po meni veoma značajan a protiv kojeg se mi tako efikasno borimo gurajući ga pod tepih. Jedan od dokaza je da smo mi jedina opština koja u zadnjih tri godine nije tretirala ambroziju. Jedina smo u Srbiji. Jutros sam dobio da potpišem ugovor gde je veće 22. februara donelo odluku da se tom poslu pristupi na pre četiri godine tretiranim lokacijama nevodeći računa da kada se to ne radi tri godine da smo mi jedna od najugroženijih opština i po prisustvu najagresivnijeg alergena ambrozije. Ja sam molio u ranijem periodu i ukaziviaonato a sada planiranih 50 i nešto hiljada dinara da se iskoreni ambrozija na teritoriji opštine je misaona imenica i od tog anema ništa. Mi smo prošle godine imali ljude koji se bave zaštitom zdravlja ljudi i iznaju da je pojava alergija pre svega iiz razloga ambrozije u Srbiji ima epidemiološke razmere a Vršac spada u najugroženije opštine. Ono što nebih da mnogo pominjem jer je bilo zbilja dosta vrolo konkretnih primedbi, predloga i sugestija, nerealizovanja ovih stavki u budžetu, nije imalo izuzetno velikih posledica po njegovo rešenje ali ja imam primedbu na način izvršenja u nekoliko delova. Neki se kroz nevladine organizacije pojavljuju po više puta pod istim imenom. Toga ranije nije bilo u izveštaju , od OK Korala za centra za dijasporu, pravdu , solidarnost. Sada je samo dovoljno da osnujete nevladinu organizaciju i dobijete 200 – 300 hiljada dinara dok na drugoj strani narod koji je zaglavio na kazan i čujem da je to kao demokratska tekovina sada još izraženija odnosno da nekim društvenim organiizacija ili iz prikaza utrošenih sredstava ja recimo ne želim da umanjim pokreta roma , onda razne borbe, 150, 140, 170, nezavisni jedni i drugi, medijska mreža, a SUBNOR – 80.000,00. To je naš odnos prema prošlosti i ljudima zahvaljujući kojima smo slobodni a možda i nismo. Neko se očigledno izveštio u pravljenju ovih projekata odnosno u apliciranju i tu je potrošeno 17 i više miliona i imamo raspoodelu po mesnim zajednicama koje je isto malo apsurdno i ima mesnih zajednica koje nisu dobile ni dinar jer nisu nešto bili dobri ili je nešto drugo u pitanju. U slučaju Straže dobili su na primer 0 dinara. Ovo podvodim pod predizbornu godinu a da bi bilo manje problema kada budemo razmatrali izveštaj budžeta za ovu godinu ja bih molio ako treba i 15 potpisa odbornika zamoliću da se na jednu od narednih sednica kada se za to steknu uslovi razmatra periodični izveštaj za prvih šest meseci kako bismo kada prođe vreme nakon nedelju dana iizbegli nepravilnosti. Kao što se dogodilo da pravimo bilans za drugu polovinu. Mislim da bi to bilo veoma interesantno. Ima niz po meni, ovako zanimljivih stvari i mene zbunjuje kako realizacija od planiranih 45 od 60% i 40% u minusu. To je zbirnoa kod škole je posebno interesantno da li se to odnosi samo na samodoprinos ili su neki drugi troškovi i potrebe izostavljeni. Ako je ovo drugo onda to ništa nije dobro. Primera radi, osnovno obrazovanje od planiranih 32 dobilo je 22 miliona ili 69%. Nije mi jasno o čemu se ovde radi. Mislim da 31% manje nemože da nema posledice po funkcionisanje. Bilo je pitanje na koga se odnosi da li su to presude ili neke kazne, verujem da će neko da objasni da to ne ponavljam. Protiv dela funkcionisanja dela osnovnih škola smatram da su planirana sredstva ako se radi o materijalnim troškovima, nedovoljna, ja neznam po kom principu se to određuje kada se planiraju sredstva za narednu godinu ali je očigledno da pošto su sve škole dužne i ružne i elektrodisltribuciji i za komunalne usluge i verovatno još za nešto što, o tome bi trebaloda se vodi računa prilikom anrednih planiranja. Ovde indirektno kod njih svih nedostaju sredstva ili budžet nije izvršen ili u planiranom obimu, što je još gore. Pretpostavljam da se radi o samodoprinosu i tu izvršenje je 11%. Tako da pretpostavljam da će neko to da objasni. O socijalnoj zaštiti ne želim da pričam. Ovde se navodi 29. miliona i 99%. Ako se sećate budžeti programa rada ustanove čiji je osnivač opština tamo smo pomenuli 212 miliona plus 29. I to je bilo na budžetu i tu se očigledno nešto ne poklapa. Ustanove kulture ukupno je utošeno ilil ušteđeno 13% što možda bude dobro ukoliko je reč o domaćinskom odnosu ali s obzirom kakva nam je stanje u kulturii nebi bilo dobro da se ovde nešto posebno zakida i u principu od planiranih 112 realizovano je 97 ili 98. Fali nekih 13% ili 15 miliona. Kod verskih ustanova je 14% manje. Na str. 18 kaže malopre kolega iz Lige da Liga nema svoju televiziju i nije se finansirala iz budžeta. Ja imam vrlo konkretno pitanje koje je više za Milenijum, Navešću kako je iiz budžeta finansirana iz budžeta. Tri godine unazad je bilo na bilbordima Milenijuma koji se delimično finansira iz budžeta opštine Vršac za potrebe korišćenja prostorija, zakupa sale, obezbeđivanja uslova da se klubovi pripremaju i takmiče ali je zato Milenijum pet godina na svojim bilbordima imao, na bilbordima koji su skupi kao đavo kad neko oće da zakupi : Tačku na pljačku i Vojvodina nije krava muzara. Prema tome, mladi kolega Putnik, jeste imali ste i vi jednu veoma lepu podrškuiz Milijemima preko budžeta ili iz budžeta preko Milenijuma što ne umanjuje vaše rezultate na proteklim izvorima. Ja moram da se osvrnem na ovu stvar finansiranja medija. Video sam jednu odluku ili predlog odluke koju je gospodin Mirko Dobrosavljević u prethodnom mandatu kao zamenik predsednika opštine na predlog komisije za informisanje predlaže se 14.680,000,00 medijima i zmeđu kojih su Banat,Lav, Kula, Vršačke vesti, Libertatea, E- Vršac, Viktorija i Udruženje novinara. Smatram skandaloznim ako takva komisija postoji zašto nije reagovala jer pare iz budžeta su pare svih građana a i mi smo građani i kao pripadnici političkih partija koji smo dobili neku podršku imali smo jednako pravo na korišćenje tih medija svih ovih godina i za nas posebno u ovoj izbornoj godini. Vi ste obezbedilli kao predlagač da ovi dobiju pare. Na onoj prošloj konstutivnoj jer je ona nama prošla a na onoj između mi nismo bili pozvani dali smo svoje izveštavanje sa ove skkupštine . Kad God sam ja bio neko ko vama nije po volji vi to prekrijete reklamama ili crtanimfilmom.Pitam hoćete li i dalje da nastavite jer sa 26 mogu da se donese svakakve odluke pa donesite odlukuu da je danas subota i to će da važi , dok ne izađemo odavde. Smatram to skandaloznim činom i to nije zabeleženo u istoriji vršačkog informisanja čak ni u ona vremena kojih sesvi sa gađenjem sećamo. To ni tad nije bilo. Drugo, ovo su uglavnom privatni mediji ili u najvećoj meri ako je neko mogao da napravi ili da kupi vršačku kulu , nemam ništa protiv i znam da dobijaju neke slepačke plate ili da ih nisu dobili više meseci unazad i znam da ne plaćaju komunalije i ne smatram to zloupotrebom posloven tajne ali ako je neko imao kefalo da proda novine zašto ga danas plaćamo iiz budžeta. To je bilo koliko se sećam informativno glasilo opštine Vršac. I u tom smislu neko je predložio i ja mislim da nije protiv zakona da ova skupština ponovo ako to zakon dozvoljava oformi svoje glasilo. Za ove pare može da radi mnogo ozviljnije od svih pomenutih medija i medij koji će biti totalno u funkciji lokalne samouprave i pod njenom konntrolom a zašto da ne jer lokalna samouprava ima pravo na to. Ne šalim se. I evo još samo nekoliko stvari. U okviru investicija za izvođenje javnih radova ja ne mogu a da ne pomenem da najveći deo radova iizvode firme koje nisu iz vrša pod izgovorom da su bili na tenderima jeftiniji. Zanemaruje se činjenica da tamo pola njih radi na crno i angažuje se radna snaga neprijavljena pri čemu budžet ostaje oštećen. Ne postoji nikakva transparentnost kod konkurisanja pri ečmu neko ko ima radnike u redovnom radnom odnosu plaća poreze i doprinose i nemože biti konkurentan Miši iz Skorenovca ili onom iz Telefonije Blace ili onom iz Boleča onima koji skupljaju radnu snagu ujutru kod zelene pijace ili dole na ćošku Deligradske i Đure Cvejića i to ko hoćemože da vidi svakoga dana. I evo ja bih još oko Invest stana podsetio da je pre jedno dve do tri godine kada je donesena odluka o Fondu solidarne stambene izgradnje pa se to nekako izgubilo u UBB banci kad smo zadnji put doneli odluku da se sredstva prebace u Invest stan bilo je više od 10.000.000,00. Tada je bilo rečeno da će imovinu fonda Stambene solidarne izgradnje da preuzme Invest stan a da će obaveze po osnovu korišćenja stanova ili usluga u stanovima da će se platiti iz onih para da će prihod po tom osnovu ići u budžet. A to ovde nema iskazano već je iskazano vrlo skromno što ozbiljno dovodi u pitanje opravdanost postojanja jedne takve institucije. Rekao sam o Fondu za zaštitu životne sredine, protivpožarnoj zaštiti imam pitanje, ja molim vas koji imate većinu da ovoj stvari posvetite veću pažnju i mi ćemo da vas podržimo jer je ovo neprihvatljivo ali od izivestioca neko će verovatno da zna. Kaže: Dom zdravlja planirano 44 a ostvareno 34 miliona ili 23 % manje. Neznam o čemu se radi da li su sredstva samodoprinosa ili se nešto drugo iskazuje a posebno mi to neide u glavu Apoteka. Planitano 46,7 a 36 ostvareno ili 10 miliona manje. Po kom osnovu ovde u bilansu ima manjak tih sredstava ili nerealizovani prihod, svejedno. Ja znam da imate samodoprinose za Dom zdravlja, neznam našta se odnosi ovo u apoteci. Ovo drugo je u okrivima, što kaže očekivanog. I izveštaj nezavisnog revizora stručne ustanove govori jasno da postoje neke neizvršene obaveze. Iz budžeta su navedeni knjigovodstvo, oni nisu tačni ali nisu ni sporni. Na str. 1. ovog aneksa pregleda neizmirenih obaveza jer znamo da je to jedna više i da to nije sporno a i ovim se ne negira ali postoji ovde u izveštaju ovlašćenog revizora. Od nepravilnosti svi smo po nešto pomenuli i ja bih molio da se u skladu sa ovim buduće funkcionisanje budžeta uskladi.                                      

 Milucu Živkov - "SPS-PUPS-JS-SDP"

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo odbornici jja nebih voleo da se gospođa Vanja naljudi ali podnosilac završnog računa nemože da bude radnik zaposlen u opštinskoj upravi. Izvestilac mora da bude neko od članova Opštinskog veća je je Opštinsko veće podnosilac predloga odluke. Na nesreću, niko od članova veća u ovom trenutku nije idređen za to pa ja smatram da je drug Lajči uzeo na sebe obavezu da on obrazloži završni račun budžeta za 2011. godinu. Mislim da nije ovde detaljno dato sve ono što je ušlo i što je izašlo sredstava, odnosno prihoda i rashoda. DSalo se tamo gde se htelo a tamo gde se nije htelo to uopšte nije obrazloženo. Zašto do sada nisu naplaćene naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, što su moji prethodnici rekli 50.000.000,00 dinara a nije to malo firmi koje ne plaćaju a u obavezi su po zakonu da plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Kazne 23.000.000,00 ono što su rekli, to je jako veliki iznos i to su možda oni iznosi odnosno kazne po presudi suda po iizvršenju za put Vojvodinci – Kuštilj ili zato što neko nije vraćen na posao. To tačno tražimo od vas da nam tačno analitički kažete šta ulazi u ovih 23.000.000,00 dinara. Nisam se bavio budžetom jer sam smatrao da su drugi kompetentniji za to ali kao član komisije za dodelu sredstava nevladinim organizacijama a tu je i predsednik komisije, mi smo podnosiocima zahteva dodelili pare ali neznam kako je stiglo do toga da Udruženje žena u Uljmi dobijaju 170% od predviđenih. To je umesto 70 – 120.000,00. To su date pare za iće i piće kako sam ja to rekao na komisiji i uvek sam rekao da moramo da pravimo selekciju kome dajemo pare iiz budžeta a kome dajemo pare da se vesele i druže. Treba dati određenim udruženjima kao štu su Multiple skleroza, udruženju za borbu protiv određene bolesti a ne onima kojima treba da bi se družili. Zato neznam po kom osnovu ovi iz Uljme su dobili ovaj iznos. Takođe, lokalna medijska mreža je i ovde na ovoj klasifikaciji naknade za a i na onim delu gde se daju pare sredstvima za informisanje. Kako neko po dva osnova dobija pare i koji je razlog za to. Socijalna davanja zaposlenima za predškolske ustanove, socijalna davanja zaposlenima je prekoračeno 266%. Isto tako za zgrade i građevinske objekte, sredstva s amodoprinosa jer nije planirano za mesne zajednice po selima a vidim da su ovde iizdvojena sredstva. Naročito su data sredstva samodoprinosa za Vlajkovac znajući da taj samodoprinos uopšte nije uspeo jer nisu slušali kako treba taj samodoprinos da se radi. Ono što je rečeno za sredstva data informisanju što je rekao i gospodin Matić, nisu se poštovali principi nego se davalo onako kako se htelo bez određenog kriterijuma. Ja na Opštinskom veću sam tražio da se formira komisija i da se određuju kriterijumi pa tek onda da se sredstva daju. Međutim, to nije prihvaćeno i to se davalo kako se kome htelo. I ovde ima E – Vršac i pitam se ko je taj i zašto je po dva osnova primio sredstva. Ono što sam u jednom dellu učestvovao ou projektima sa rumunima ali direktno nisam bio u ovom projektu IPA za dekorativno osvetljenje crkava. Ovde se kaže da je opština imala 141.147 Eura i ja neznam šta je to jer ja znam tačno čak sam i proverio da je rumunska crkva trebala da dobije 102.746.000,00 katolička 211.974.000,00, srpska pravoslavna crkva 112.660.000,00. Gde je razlika para, otpirlike od 427 do iznosa koji je ovde naveden u izveštaju. I na krkaju hteo bih da vidim i da mi se obrazloži gde su pare od prodaje placa ispred hotela. Znam da je suma bila 250.000 Eura. Ovde nisam nigde mogao da nađem. 

 Lajoš Lantoš - "Demokratska stranka"

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo odbornici, sigurno govoriti o jednom završnom računu kao izuzetno važnom aktu Skupštine lokalne samouprave zbog utvrđenih finansijskih primanja odnosno izdataka da bi se na kraju došlo do izvoda finansijskog rezultata izuzetno je bitno. Znamo da opštinsko veće kao ovlašćeni predlagač budžeta Završnog računa a predsednik opštine je računopolagač, odnosno on je taj koji rukovodi utroškom određenih sredstava. Naravno, mnogo je bitno izivršiti stepen iizvršenja budžeta jer smo ovde videli 99,5%. Ja bih pohvalio izradu ovog budžeta jer vidim da u odnosu na prethodne budžete ima dosta analitičkih podataka sa finansijske strane. Znači dalo se videti kako se stvara aktiva, kako se troši u pasivi. Pre nego što bih prešao na budžet za 2011. godinu, želeo bih da povučem jejdnu paralelu i upoznam ovaj skup kakav je bio završni račun za 2010. godinu. 2010. godine po završnom računu imali smo određena primanja odnosno u aktivi milijardu i četri stotine dvadeset jednu hiljadu. Samim tim kada smo pravili osnovni budžet za 2011. godinu radilo se izuzetno o milijardu i tri stotine trideset tri miliona. Naravno, treba napomenuti da u toku 2011. godine imali smo čak tri rebalansa. Prvi rebalans je učinjen odmah posle predloženog osnovnog završnog računa na 1.000.360.000,00 i aktivnosti određenih javnih preduzeća gde su sredstva usmerena javnom preduzeću. Drugi rebalans je urađen 15. septembra 2011. godine gde je sa milijardu i tristo uvećano na milijardu tristotine četrnest dinara i to rebalans je uvećan iz razloga nalzia određenih prihoda i procene obima priliva sredstava a znamo da je u tokku godine kao što je napomenuto od predlagača urađen uvećan priliv ličnog dohotka na lokalnoj samopupravi. Iz tog razloga je i došlo do uvećanja po drugom rebalansu. No održan je i treći rebalans 9.12.2011. godine gde je umanjeno na 1.726.000,00 zbog toga da bi se izivršilo uravnoteženje zbog umanjenja mesečnih nenamenskih transfera jer priliv sredstava nije bio takav kao što je bilo predviđeno u septembru mesecu kada je urađen taj prvi rebalans. Normalno, osnovni sada budžet ovaj završni je na nivou 1.666.000,00. Sigurno da je iizvršenje dosta dobro. Izvođač daje priliv sredstava kao i sredstva koja ostaju. Razlika između aktive i pasive od 48.000.000,00 daje izuzetno dobro obrazloženje čak analitički nabrojeno kako će strogo naljmenski da se izvršavaju ova sredstva. I mislim da je to dobro urađeno. U aktivi izuzetno je pozitivna uloga lokalne administracije. Tu se da videti da u odnosu na raniji period lokalna administracija je imala pre dve godine izuzetno laku funkciju u doprinošenju određenih sredstava jer smo po zadnjem trećem rebalansu imali predlog na 166.000.000,00. Zna se da je porez na imovinu i da je kod lokalne samouprave dosta toga uvećano, čak štaviše bilo je predloga po osnovnom budžetu za 2011. godinu 199.000.000,00, međutim, ostavarenje je 173.000.000,00 jer se ovde vidi uloga lokalne samouprave. Nebih ulazio sad u to kako je ostvaren budžet prešao bih sada na pasivu što se da pasive ako gledamo kako su trošena sredstva da se videti da je štednja bila dobra po meni samim tim što revizorska komisija je već utvrdila da je dobro rađeno, odnosno u duhu propisa su rađeni svi utrošci, naime, izuzetno nam je bitno tu da socijala i školstvo nisu oštećeni utroškom i raspodelom određenih sredstava. To je jako bitno i to su izuzetni faktori o čemu treba razmišljati kod izrade budžeta odnosno kod raspodele određene aktive. Da se videti da kod predškolskog i dečijeg i osnovnog obrazovanja svugde su više dodeljena sredstva što je bilo predviđeno osnovnim budžetom. Samim tim što je srazmerno došnlo do povećanja određenih prihoda došlo je i do povećanja i kod socijalne zaštite. Ono što je jako bitno da je bilo predviđeno oko 25 miliona a to je uvećano čak na 30 miliona. Interesantno je to sada pomenuti u ovoj pasivi poglavlje 490. Tj. funkciju 490 to su investicije da se videti da u osnovnom je predviđeno 140 i nešto miliona, međutim ostvarenje je došlo čak na 230 miliona. Dakle vidi se da je u investicionom ulaganju bilo dosta više sredstava nego što je bilo predviđeno. Sigurno, izuzetno nam je bitno to što iziveštaj ove eksterne revizijske komisije izveštavaju da je prikazkano istinito i objektivno poslovanje kada znamo i pratimo današnja zbivanja širom zelje da dosta opština je pravilo određene prekršaje u nenamenskom trošenju određenih sredstava. Jako je bitno da smo mi radili u duhu postojećih finansijskih propisa. Imamo tu jedan propust što se tiče revizije, u vezi izveštaja budžetskih potrošača i skrenuta je pažnja da su izveštaji prihvaćeni od strane Saveta za budžet i finansije i prethodne skupštine a ovde se napominje eksterna komisija ja napominjem da smo mi u ranijem periodu imali čoveka koji je bio zadužen za kontrolu finansijskih izveštaja budžetskih potrošača. Međutim, gospođa Vera Milovanovićkoji kontroliše završne račune ovih budžetskih potrošača. Prema tome, predlažem da se u budućnosti o ovome povede računa. Znači nije se vršila kontrola ovih finansijskih izveštaja, zatim imam jedan predlog a to sam već predlagao prošle godine, mi treba da oformimo jednu službu koja će da pomogne našima budžetskim potrošačima u knjigovodstvenom smislu da budžetski potrošači angažuju privatne agencije za vođenje poslovnih knjiga i privatne agencije za određenu nadoknadu. Ja predlažem da te posloven knjige, to knjigovodstvo vodimo mi tj. naše službe i automatski bismo imali i uvida u samo poslovoanje naših budžetskih potrošača, da li se namenski ili nenamenski troše određena sredstva. Ja bih na kraju rekao još nešo u ime ovih naših koalicionih partnera da se ovaj završni račun za 2011. godinu usvoji. Naime tvrdim vam i iznosim da je potrebno izvršen završni račun i sigurno da svi budžetski potrošači oda aktive, od te torte koja je napravljena, ko koliko je dobio, to sigurno sada ima ko nije zadovoljan koliko je dobio ali ipak predlažem da se trudilo da se dobro posluje domaćinski i zato predlažem da se ovaj završni račun prihvati. 

 Načelnik Odeljenja za budžet i finansije Vanja Radeka

Poštovani predsedniče, poštovani odbornici dozvolite mi da s eobratim u ime Odeljenja za finansije odnosno stručne službe koja je pripramila Nacrt odluke o buđetu i uputila ga na razmatranje opštinskom veću a koje je Opštinsko veće po razmatranju dalo kao predlog na ovu Skupštinu. Odluka o završnom računu lokalne samouprave predstavlja akt kojim Skupština opštine za svaku godinu utvrđuje ukupno utvrđene prihode i primanja, rashode i izdatke, uključuje finansiski rezultat i račun finansiranja. Predlog odluke o završnom računu za 2011. godinu dat je u roku i u formi koji Zakon o budžetskom sistemu nalaže i pored odluke i obavezi sastavni deo je sa prilozima koji su dati u materijalu i to objašnjenje velikih odstupanja između određenih sredstava i izvršenja, Izveštaj o primljenim donacijama, kreditima i inostranim i domaćim i otplatama dugova u upotrebi sredstava rezerve, pregled nezimirenih obaveza za dan 31.12.2011. godine i izveštaj eksternog revizora o pregledu završnog računa budžeta opštine vVršac za 2011. godinu. U 2011. godini ukupni tehnički prihodi i primamanja zajednosa prenetim sredstvima iz prethodne godine iznosile su 1.666.919.991,75 dinara. I izvršni i tekkući izdaci iznosilisu 1.617.995.000,00 tako da je utvrđena razlika izmađu ukukpnih primanja i ukupnih izidataka iznosila 48.924.913,07 dinara i to predstavlja saldo gotovine na kraju godine. Namenska sredstva koja su se nalazila na računu budžeta opštine Vršac za 2011. godinu ja bi samo ukratko pomenula najvažnije grupe tih sredstava. Naime, na kraju godine kao što sam rekla na izvršenju budžeta nalazlo se 48,9 miliona dinara i u strukturi tih sredstava nalazilo se sredstava samodoprinosa 19,8 miliona dinara a u č lanu 6 su dati tačni jojedinačni iznosi za svaku namenu ovih sredstava. Zatim namenski transferi ovih sredstava AP Vojvodine u iiznosu od 8,8 miliona dinara, kkapitalni namenski transferi AP Vojvodine u iiznosu od 4,5 miliona i ostala preneta neutrošena ali takođe namenska sredstva u iznosu od 12,6 miliona dinara gde se nalazi donacija Hemofarma, opštini Vršac iz 2011. godine zatim deo sredstava za razvoj i unapređenje poljoprivredne prozizvodnje, zatim sredstva namenjena, namenska sredstva ostavljena od novčanih kazni za saobraćajne prekršaje a koja nisu iskorišćena u 2011. godini. Na računu budžeta nalaze se i neraspoređeni višak prihoda i primanja iz narednih godina u iznosu od 3,1 milion dinara i on će kao i ova sredstva biti raspoređen za konkretne namene u rebalansku budžeta opštine Vršac za 2012. godinu. Kkada analiziramo prihode koji su dati u tabelarnom pregledu Odluke o završnom računu možemo reći da su se oni ostvarili u granicama planiranih vrednostiodnosno da je stepen ostvarenja tekućih prihoda bio 99,5 %. Pojedinačno gledano, najveće učešće u tim prihodima imali su porez na zarade, zatim samodoprinos kao izvorni prihod koji je učestvovao sa 12%, zatim porezi na zarade sa oko 33 %, grupa prihoda u okviru ekonomske klasifikacije 713, to su porezi sa oko 12 % i transferi od drugih nivoa vlasti kako namenski tamo i nenamenski sa oko 14%. Prihodi od imovine imali su učešće sa oko 7%. Kada su u pitanju veća i značajnija odstupanja u ostvarenju prihoda od planiranih vrednosti a obaveza je da se ona obrazlaže, najveća pojedinačna odstupanja na prihodovnoj strani su se desila upravo kod transfernih sredstava kod prihoda koje opština dobija od viših nivoa vlasti i to pre svega zboh nemogućnosti da se namenski, kapitalni i tekukći transferi uplaniraju u trenutku izrade odluke o budžetu pa se samim tim logično javljaju i odstupanja u izvršenju a oni dalje imaju aplikakciju na rashodnovnoj stvari tako da će se na određenim aplikacijama na kojima se izvršavaju rashodi za te projekte pojaviti takođe odstupanje jer se plan takođe nije mogao utvrditi na početku odnosno u fazi iizrade budže4ta na početku. Ukratko bi se osvrnula još na jednu činjenicu koja je bila prošle godine a vezana je za određene zakonseke promene u finansiranju lokalnih saouprava što je u značajnoj meri učestvovalo na učešće određenih prihooda u strukturi ostvarenja prihoda a posebno će imati implikacije u ovoj budžetskoj godini a to je promena odnosno iizmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave koji je stupio na snagu 1.10.2011. godinea po kome 80% poreza na zarade pripada lokalnoj samoupravi umesto dotadašnjih 40 %. U prihodima imali su tekuće nenamenske trasfere od AP Vojvodine koji su otprilikek u isto vreme odlukom odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetu, konkretno u slučaju opštine Vršac znatno smanjeni sa otprilike 14,5 miliona mesečno na iznos od 7,9 miliona. Kada su u pitanju rashodi i dodatci ostalo je u protekloj godini stepen izvršenja je takođe bio vrlo visok 93,5% i ona sredstva koja su namenskog karaktera i koja su bila namenjena za izvršenje a nisu se utrošila biće preneta u 2012. godinu na odgovarajućim aproprijacijama. Najčešće učešće u izdacima i rashodima po pojedinim grupama su plate i izdaci zaposlenih sa 17%, stalni troškovi za oko 14%, tekući transferi drugim nivoima vlasti sa oko 9%, kapitalni tranferi 5%, zgrade i građ. objekti za 26%, otplata glavnice 4% i otplata kamate 2%. Pojedinačno posmatrano najveće odstupanje na rashodovnoj strani jeste u okviru ekonomske klasifikacije 424, specijalizovane usluge, to je upravo aproprijacija preko koje se izvršavaju rashodi odnosno projekti koji su dobijeni od pokrajinskih organa vlasti tako da kao što sam i rekla nisu mogli biti planirni u Odluci o budžetu zato se logično i javlja i odstupanje u rashodima koji iznosi u ovom slučaju oko 18,2 miliona. Takođe, na rashodovnoj strani postoje određena odstupanja u okviru ekonomske klasifikakcije 4632. To su kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti i ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti. Jedan od razloga za to je što je značajan deo sredstava koji se finansiraju iz kredita koji je lokalna skupština donela 2011. godine. Značajan deo tih sredstava nije do kraja godine povučen iz banke jer je dinamika povlačenja bila utvrđena sukcesivno i prva operativna sredstva su bila krajem godine, dakle krajem građevinske sezone pa se posle toga, logično nisu mogli desiti ni rashodi niti trošenje sredstava na rashodnovnoj strani. Ali sva ta sredstva s obzirom da su strogo namenskaplanirana su u odgovarajućem iznosu u odluci o budžetu za 2012. godinu. Slično je i sa sredstvima samodoprinosa koji već kada nisu iskorišćeni jer nije bilo zahteva za njima u određenim oblastima koje se finansiraju nalazila su se na računu opštine Vršac na dan 31.12.i biti će planirani i utrošeni tokom 2012. godine za namene za koje su utvrđene. Uz odluku o završnom računu dati su određeni prilozi opštine Vršac na dan 31.12. i biti će planirani i utrošeni tokom 2012, godine, dakle za namene za koje su utvrđeni. Uz ovu odluku o završnom računu pomenula sam da su dati određeni prilozi kao obavezni sastavni deo i ja nebi nešto posebno o svim tim podacima s obzirom da su prilično detaljno iskazani svi bitni elementi ali bi se svakako kratko osvrnula na kreditna zaduženja opštine Vršac u 2011. godini. Naime, lokalna skupština je tokom 2011. godine izglasala dve odluke o kreditnom zaduženju sa vama poznatim projektima koji će se finansirati u skladusa budžetskim sistemom i Zakonom o javnom dugu i na bazi prethodnog pribavljanja mišljenja Ministarstva finansija takoda su ta sredstva značajno uticala na prihodovnu stranu. U prošloj godini u okrivu klase 9. Ono što bih ja samo dodala jeste da se svi krediti odnosno otplata duga realizuju bez docnje i u skladu sa dinamikom otplate. Kada su u pitanju primljene donacije koje je oplština Vršac dobila u toku 2011. godine takođe je donet detaljan pregled ovih donacija i ipak bi za javnost napomenula iznela bih da su tu pre svega donacije dobijene od Evropske unije za projekte koji se realizuju ili su započeti u 2011. godini ili u ranijim periodima i one su dodeljene u ukupnom iznos 642 hiljade eura. To su dakle projekti koji se realizuju i koji podležu odgovarajućoj kontroli od strane Eropske unije, Ministarstva finansija i bili su predmetz kontrole eksternog revizora. Takođe, u 2011. godini dobijena je donacija od Odseka Komuna iz dijaspore iz Bukurešta takođe strogo namenskog karaktera u iznosu od 5,5 hiljada Eura za opremanje Doma kulture u Kuštilju. Zatim dodeljena je donacija Hemofarma od 10,3 miliona dinara i ta sredstva su raspoređena u dve namene. Pet miliona je dodeljeno namačkom odeljenju u biblioteci u Vršcu i za nabavku sistema protivpožarne zaštite a ostalih 5,3 dinara je opredeljeno za socijalne svrhe odnosno za rad Narodne kuhinje u Vršcu. Bilo je nešto manje po iiznosu ali ne manje važne donacije dodeljene takođe opštini Vršac od strane JP Vojvodina šume Petrovaradin i STUP Vršac koje su predstavljale finansijsku pomoć u pomaganju manifestacije umetničkog stvaralaštva rumuna u Srbiji koje je u avgustu prošle godine održano u Kuštilju. Kada je u pitanju upotreba sredstava rezerve, stalana budžetska rezerva nije korišćena 2011. godine a u tekućoj je korišćeno 289.000,00 dinara po rešenju predsednika opštine o upotrebi tekukće budžetske rezerve i odluci Opštinskog veća u cilju obezbeđenja snabdevanja električnom energijom porodica koje stanuju u Vršačkim ritovima kako bi im se obezbedili osnovni uslovi za život. I na krakju bih ovo izlaganje završila mišljenjem eksterno revizora. Naime, svi završni računi lokalnih samouprava podležu eksternoj reviziji i nju vrši državna revizorska institucija . To može raditi drugo revizorsko ovlašćeno preduzeće uz prethodno dobijenu saglasnost državne revizorske instirucije. Opština Vršac je ušla u proces izbora eksternog revizora i na osnovu takođe dobijenog mišljenja i saglasnot državbne revizorske institucije i angažovala DST reviziju iz Beograda koja je izvršila reviziju svih finansijskih izveštaja kroz neposrednu kontrolu unutar naših prostorija i na osnovu dokumenata koje su tražili i ono što je najvažnije to je: «Finansijski izveštaji predstavljaju istinitu i objektivu o svim materijalno značajnim prihodima finansijski položaj opštine Vršac na dan 31.12.2011. godine. Rezultati njegovog poslovanja i tokovi gotovine i izvršenje budžeta za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Pored ovog mišljenja oni su skrenuli pažnju na određene nepravilnosti i manje nepootčunosti u svom izveštaju koji ste videli kao prilog ovoj odluci pre svega na obavezu konsolidacije završnog računa sistema internih kontrola određene nepotpunosti u obračunu. Dnevnica, zatim ažuriranja evidencije o nepokretnostima, zati potrebe da se preispita visina sredstava obezbeđenih budžetom za informisanje pri čemu nisu izražavali nikakvu sumnju ili nepravilnost na zaključeni ugovor već samo na iznos. Zatim materijalne pomoći za prevoz učenika srednjih škola. U domenu te socijalne zaštite su takođe izrazili određena mišljenja da je to po njia vrlo visok iznos i da u tom smislu nije u sklaldu sa važećim propisima. Naravno, sve stručne službe i organi u čijoj su nadležnosti aktivnosti na koje je revizor ukazao ti nedostaci i nepravilnosti su ozbiljno shvatili ove perporuke i u ovom periodu će se svakako raditi na njihovom otklanjanju. Hvala vam na pažnji.

 Lazar Guteša - "Demokratska stranka"

Verifikacioni odbor u sastavu Vukosava Janković, Radomir Milović i Lazar Guteša obavila je posao utvrđivanja mandata novog odbornika i podnosi izveštaj o outvrđivanju saglasnosti uverenja o izboru odbornika i Izveštaja opštinske izborne komisije kojom se konstatuje da je utvrđeno da je uverenje o izboru za odbornika u saglasnosti sa Izveštajem Opštinske izborne komisije i da su ispunjeni uslovi da skupština opštine na osnovu ovog izveštaja odluči o potvršivanju mandata odbornika Dragana Nikolića, poljoprivrednika iz Izbišta sa izborne liste «Pokrenimo Vršac – Tomislav Nikolić, Srpska napradna stranka, Nova Srbija, Pokret socijalista, Pokret snaga Srbije BK tako da konstatujemo da su ispunjeni uslovi da Dragan Nikolić može biti odbornik Skupštine opštine Vršaci Verifikacioni odbor mu čestita na izboru. 

 zamenik predsednika Skupštine Branislav Dangubić

Poštovani odbornici, ja imam drugačiji predlog od odbornika Dobrosavljevića. Predlažem da se nakon tačke dnevnog reda kojom se konastatuje ostavka odbornika Skupštine opštine dr Predraga Mijatovića napravi pauza i da se u dnevni red uvrsti imenovanje verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata novom odborniku na listi Srpske napredne stranke i da se sa tim završi i nakon toga krkećemo na razmatranje ostalih tačaka dnevnog reda. To je moj konkretan predlog.  

 Mirko Dobrosavljević - "Demokratska stranka"

Poštovano predsedništvo, gospodo odbornici, ja sam hteo samo kratko da pojasnim neke stvari u cilju da ovde glumimo jedan super vrhunski parlamentarizam pa ćemo dovesti do toga da napraviomo haos. Radi se o sledećem. Postoji parlamentarna praksa i sve je regulisano u toj praksi kako se vodi Skupština a naročito treba da razlikujemo konstitutivnu Skupštinu jer se stalno mešaju termini i pojmovi ii prav redovna i druga redovna skupština. Mi smo sada u redovnom zasedanju. Parlamentarna praksa govori da kada odbornik podnese ostavku on do ostavke radi do momenta razrešenja. Kod redovnog zasedanja poslednja tačka je razrešenje i usvajanje ostavke da bi na prvoj narednoj sednici novoizabrani stupio, podneo zakletvu i počeo da radi. Na taj način obezbeđujemo rad Skupštine u punom kapacitetu u svakom momentu i nema potrebe da više oko togaraspravljamo. Zato ja predsedniče, predlažem ajde da stavimo poslednju tači – razrešenje ali čuo sam da je Komisija već prihvatila i onda može i da se stavi ali nisam znao da je Komisija prihvatila.