Povodom mog izlaganja na sednici SO Vršac, kada sam javno ukazao na izigravanje obaveze plaćanja poreza u iznosu od 60 miliona dinara, koje AD „Milenijum“ duguje opštini Vršac, a u režiji predsednika opštine, ničim prozvan i izazvan, javio se Opštinski odbor SNS svojim saopštenjem. Tada sam motive za odluku da se dug Milenijuma prema opštini konvertuje u kapital u vlasništvu opštine, prepustio savesti lokalnih čelnika. Neko iz SNS se u tome prepoznao, te ga je uznemirena savest navela da mi odgovori. Time je postigao dve stvari – u malo reči uspeo je da napiše mnogo besmislica, a drugo, nesvesno je potvrdio sve ono o čemu sam govorio i pisao.
U tom, u svakom pogledu neukom saopštenju, OO SNS nije ni pokušao da opovrgne bilo koju moju tvrdnju, zato što je sve što sam rekao i napisao – istina. Saopštenje je započeto odbranom interesa AD „Milenijum“, kao da ga je pisao član njegovog menadžmenta, a ne član stranke na vlasti koji bi sa te pozicije trebalo da štiti javni interes, a ne privatni. Otpisom duga, Milenijum je za sebe napravio odličan posao. Da nije tako, akcionari bi, kako stoji u saopštenju, pokrenuli „mehanizme zaštite prava“. Međutim, kao odbornika, mene mnogo više zanima interes opštine, te sam u svom izlaganju ukazao na štetu nanetu budžetu opštine, a na korist do skoro privatne firme, kojoj je poreski dug otpisan. OO SNS se ni na sednici skupštine, ni u saopštenju, ovim problemom nije bavio.
Predložene su i „mere“ za oporavak Milenijuma. Skoro sve su menadžerske mantre i bajalice koje neupućen narod treba da ubede kako će tamo da se radi nešto mnogo pametno. Šta je do ulaska SNS u vlast sprečavalo menadžment Milenijuma da se „profesionalizuje“, definiše „prelomne tačke“ i „izlazne strategije“? Možda je preuzimanje štamparije u Jasenovu, najprofitnijeg dela Milenijuma, od strane jednog člana vršačke SNS dva meseca pre potpisivanja koalicije sa Vršačkom regijom – jedna takva „izlazna strategija“?
Ako je ova konverzija dobra po interese opštine, predlažem da se predsednik opštine, članovi veća i svi drugi funkcioneri nagrade. Neka im se plata stimulativno poveća 3 puta! Ali umesto u novcu, u celosti da se isplaćuje u „deonicama XI emisije“, upravo tim kojima je Milenijum „prebio“ dug sa opštinom. Neka ih gospoda dobiju umesto plate, unovče na tržištu hartija od vrednosti, neka i zarade na njima. Oni koji su osmislili ovu manipulaciju, naravno, znaju da te deonice ne vrede ćorav dinar. Da nije tako, Milenijum bi ih, kao društvo kapitala, prodao na tržištu i platio dug. Upravo zato što su deonice na tržištu bezvredne, Fondacija ih je tako lako poklonila, a Milenijum emitovao nove, poturajući ih opštini umesto stvarnog novca koji joj duguje.
Lokalni SNS je ovu mahinaciju podržao u Skupštini. Umesto da sledi politiku svog stranačkog vrha u odlučnoj borbi za pravnu državu, lokalni SNS je preuzeo ulogu advokata, pomagača i zaštitnika onih koji su oštetili opštinu za 60 miliona dinara. Kada se uoči kolika je razlika između stavova vrha SNS i ponašanja njenog odbora u Vršcu, poziv da se „svi koji rade na štetu interesa građana sankcionišu kroz mehanizme pravne države“, zvuči mlako, dvolično, na nivou „populizma i političkog marketinga“. Upravo je takav odnos bio razlog mog razlaza sa OO SNS pre godinu dana.
