Značaj i funkcije lokalne samouprave na početku novog milenijima nalazi se u procesu živog razvoja, tako da rešenja koja danas smatramo dobrim i naprednim već sutra postaju predmet preispitivanja u svetlu promena u društvu i promena u potrebama i očekivanjima građana.
Zbog toga se pitanja položaja i uloge lokalne samouprave nalaze na dnevnom redu u mnogim zemljama, posebno u zemljama članicama Saveta Evrope gde je i Srbija.
Među takvim pitanjima sve veći značaj dobija i pitanje kvaliteta odnosa između građana i lokalnih vlasti, odnosno stepena učešća građana u političkom procesu odlučivanja na lokalnom nivou.
Polazni princip za pristup pravu građana na učešće u upravljanju na lokalnom nivou jeste taj da ovde nije reč o pravu koje građanima daruje njihova lokalna samouprava ili državna vlast, niti o pravu koje proističe iz međunarodnih dokumenta,već o jednom originernom pravu građana i temeljnom principu demokratskog uređenja.
Dakle, činom izbora svojih predstavnika u lokalne predstavničke organe (skupštin), građani ne prenose na njih u potpunosti svoje suvereno pravo na upravljanje lokalnom zajednicom.
Bezrezervnim odricanjem od celine tog prava, građani bi se rasteretili dela poslova i obaveza koje imaju u upravljanju lokalnom zajednicom, ali bi došli u situaciju da možda imaju neodgovornu vlast čije bi postupke jedino mogli da sankcionišu na narednim izborima.
Zbog toga se u mnogim zemljama, u novije vreme, teži razvoju ustanova neposredne demokratije kao dopune ustanovama predstavničke demokratije, čime se stvara obrazac tzv. poluneposredne demokratije.
Tome su doprineli sve očigledniji nedostaci predstavničke demokratije i vladavine političkih partija, kojisu doveli do zabrinjavajuće apatičnosti biračkog tela, ali i rastuća složenost procesa upravljanja u savremenim društvima.
Sve je očiglednije da je potrebno mnogo više od glasanja na izborima da bi se ostvarilo „obećanje demokratije“.
Pored toga, i tradicionalni metodi neposrednog učešća građana, poput referenduma,građanske inicijative ili javnih sastanaka i skupova, sve više se dopunjuju inovativnim metodima, kao što su građanski paneli, fokus grupe ili elektronske debate.
Od svog osnivanja Udruženje građana ZA BOLJI VRŠAC promoviše i afirmiše novi pristup u lokalnoj politici, koju preporučuje Savet evrope, gde građani ne prenose na svoje izabrane odbornike u potpunosti njihovo suvereno pravo na upravljanje opštinom već utiču na izabranu vlast i političke procese koji se u Vršcu odigravaju.
