Psi od slame (- Straw Dogs - Sam Peckinpah, 1971 )
Postoje radikalna stanja regresije (propadanja) društva, kada nesumnjivo pristojni ljudi shvataju da moraju nedvosmisleno i jasno, da imenuju stvari i pojave svojim pravim imenima, ma koliko to bilo u suprotnosti sa njihovim shvatanjima javnog diskursa, pokazujući time spremnost i sposobnost za odgovornost.Istovremeno, za njih, to prihvatanje ulaska u brutalnost je i izraz sopstvenog očaja.
Tako prof.N.Samardžić u nedavnom testu objavljenom u Podgoričkoj –Pobjedi-, već u naslovu imenuje stvari svojim imenom ,,Fukara fukari,, dodajući:,, Razumećete, fukara ostaje fukara.I kad se obuče, i tobož upristoji, kad se obogati, i kad počne da se pita.,,
Povod za ovaj tekst (ne i razlog) je niz pitanja koje je Udruženje građana za bolji Vršac uputilo poreskoj upravi vezano za upravo izabranog predsednika Skupštine opštine Vršac, starog ,,camarada,, Jovice Zarkule.
Naravno na ta pitanja o sukobu interesa zbog nagomilavanja javnih funkcija ( i plata), vlasništvu nad koliko firmi(?), nekretnina, o tome da li je platio porez na prihod i mnoga druga, jednoga lipoga dana, dobićemo odgovor.Dotle ,,camarades,, mogu da nastave sa svojim psećim poslovima.Jer, ne radi se tu samo o Zarkuli, reč je o celom čoporu uličnih džukela kojih i nema mnogo, ali ,,su dobro raspoređeni,,.
Moguće je razumeti pojavu tih pasa u tranzicionom košmaru, ratovima i ratnim profiterstvima, to sve nekako i ide zajedno, međutim trpeljivost društva bi (u normalnim okolnostima) morala biti vremenski ograničena, recimo 5-7 godina.To bi bilo prihvatljivo, čak i za nas srbe. Ne znam koliko je građana svesno da ovo traje, i traje evo već 25 godina ( startna odrednica je naravno čuvena 8.sednica o kojoj današnji klinci gotovo da ne znaju ništa kao što i ne znaju da žive konsekvence tog datuma).
S toga nije nimalo slučajno što se Vesna Pešić, upravo ovih dana zabrinuto pita ,, kako i gde pronaći kontratežu autoritarnom režimu koji su obnovile DSS i DS, jedna za drugom, dok nisu potpuno rekonstruisale staro gvožđe autoritarizma, taj nezaobilazni identitet koji se naivno naziva nacionalizmom.,,
Nisam siguran da bih se tu složio sa g-đom Pešić, bar u onom delu gde se staro gvožđe autoritarizma zamenjuje naivno ,,nacionalizmom,,.Mislim naime da su to potpuno međusobno uslovljene pojave.Nije nacionalizam bio maska za autoritarno (kao sistemski, pseći cilj) već su to potpuno komplementarne pojave i procesi koji se jedno drugim hrane i uslovljavaju. Ovako, mogli bi amnestirati srpski nacionalizam kao uzgrednu pojavu dominantnog autoritarizma srpskog društva. Što, dakako, nije u potpunosti točno.
No, da se vratim našim -Reservoir Dogs (1992) Quentin Tarantino.Početna tačka onoga što mene lično fascinira, jeste tih 15 mandata koje su dobili ,,Pokretni,, dakle oni koji su izašli svi skupa ispod šinjela (zadnjice?) M.Babića, dobili danas, kad nema niti Babića niti ,,Hemofarma,,?
Kako je to moguće? Mislim da je reč o strahu, duboko usađenim u mentalitet lokalnog građanstva, strahu kao realnoj opciji gubitka posla, gde su tetke i ujaci čak glasali za Njih, ne bi li tako zaštitili nećake, unuke, dakle užu i širu familiju. Ta svest o Njihovoj moći, i apsolutnoj kontroli lokalnog kapitala, o koruptivnoj svezi i (opet) kontroli državnih institucija, policije i sudstva, je empirijski izvor tog iskonskog straha od Vlasti, u ovom slučaju vlasti te ,,neformalne grupe organizovanih kriminalaca,,. Tu stranački naslovi nemaju nikakvog značaja, možete ih posmatrati kao ,,ćerke firme,, jednog te istog preduzeća.
Da je to tako najbolje svedoči jedan detalj koji ,,smo dobili iz neformalnih ali dobro obaveštenih izvora,, a to je da je izgleda 06.06.2012. u Novom Sadu u prostorijama Pokrajinskog odbora demokratske stranke održan sastanak kome su prisustvovali predsednik Pok.odbora DS-a Dušan Elezović, zatim ispred SPS-a drug sa istom Pokrajinskom funkcijom Dušan Bajatović, te predsednik opštine Vršac Čedomir Živković !?
Potpuno neformalno saznajemo da je na stolu verovatno bilo pitanje ulaska Pokretnih u Demokratsku stranku, odnosno preuzimanje opštinskog odbora DS-a u Vršcu od strane ove ,,kriminalne grupe,, budući da je dugogodišnji apsolutni gazda DS-a u Vršcu Milorad Đurić (gde on prođe tu trava ne raste) konačno pao u oči svojima u stranci s obzirom da je izgubio sve lokalne izbore posle 2000-te?
Otkuda baš ovakva varijanta srpskih domaćina?Otkud Elezović?Otuda (priča se) što su dotični svi upleteni u ,,porodične,, biznise, svaki sa svojim procentom, gomilom onih ,,čerkica,, od firmi i preduzeća koja su stvorena ne sopstvenim kapitalom već kapitalom koji može biti dostupan samo ako ste u poziciji Vlasti.Dakle, sredstva za razvoj iz Pokrajinskog ili Republičkog budžeta, dobra komunikacija i povoljni krediti od banaka, jer zaboga, nisu oni samo vlasnici, oni su i Vlast!
Tako po podatcima iz APR-a ZZ Pigfarm, Banatska Subotica, u svojoj vlasničkoj strukturi ima gotovo kompletnu familiju Zarkula sa unetih po 500 eura kapitala. No nije svinjarija u tome, kada je reč o ovom svinjarskom poslu, već u činjenici da je kapital koji je bio neophodan da se ovakva farma pig-ova izgradi mnogo i neuporedivo veći.
Sledi naivno pitanje-odakle?
Odgovor je dramatično jednostavan. Taj kapital ovih ,,spretnih momaka,, je potekao iz Vaših glasačkih prava, iz svinjarije od demokratske procedure koja im je omogućila pristup Vlasti i institucijama, dakle Državi od koje su napravili sprdačinu.No, Vi to već znate, ali strah....strah od njih i moći koju poseduju...pa, to je već nešto drugo, ne?
Da ne bih bio, ipak, nepravedan prema gospodinu Zarkuli ( koji sasvim sigurno i ne poseduje neophodnu inventivnost za sistemsko uspostavljanje koruptivnog lanca, već samo primenjuje taj uhodani obrazac) treba reći da su manje –više svi u ovoj lokalnoj Vršačkoj ekipi u istom ,,poslu,, i to sve sa famiijom ( to zbog obrasca, on je isti).
Tako, na primer, i supruga predsednika, opet predsednika, Čedomira Živkovića, Aleksandra Pavlović Živković, je po podatcima APR-a suvlasnik u iznosu od 50%, firme Vučinić inžinjering d.o.o., dakle onaj Babićev Vučinić, onaj Živkovićev (predsednika) savetnik?
Dosadno, ne? Toliko, da to nikog ne zanima, pa dečki mogu da se razgaće.
Boris Buden, uz Slavoja Žižeka, jedan od vodećih evropskih intelektualaca, doktorirao na Humboldt univerzitetu, održao je nedavno predavanje na Subversive festivalu na temu o budućnosti Evrope.Izdvajam samo onaj deo koji smatram izuzetno značajnim za razumevanje svega gore navedenog.Buden naime upozorava da je rutina mišljenja i razumevanja otupela sposobnost za suptilnost koja je neophodna za –prepoznavanje.
Prepoznavanje čega? Tu on daje jedan zaista izvanredan primer: naša svest prepoznaje fašizam po stereotipu njegove forme, one iz perioda njegovog nastanka, dakle 30-te godine prošloga veka, potpuno gubeći iz vida mogućnost njegove, nacional-socijalističke (uostalom kao i svake druge) sposobnosti za razvojem, menjanjem svoje pojavnosti i forme, zadržavajući pri tome autentične, polazne ideološke odrednice.
Tako, kaže Buden, mi danas možemo prepoznati fašizam čak i u formama prividno razvijenih demokratija, uključujući ( i pre svega!) zemlje Evropske unije.
Zašto je ovo važno?
Moram se vratiti na sam naslov ovoga teksta.On nije slučajan. Film ,,Psi od slame,, Sam Peckinpahje snimio pre svega istražujući taj teški problem sveprisutnog straha, onog koji ponižava i odbacuje ljudsko dostojanstvo. Urbani intelektualac (Dustin Hoffman ) sa suprugom (Susan George ) odlazi na odmor iznajmivši kamenu kuću na nekoj litici obale Škotske, udaljenoj par kilometara od malog mesta u zalivu. Angažuje trojicu lokalnih momaka da poprave krov kuće.
Divlji, ruralni, običajno retardirani tipovi lokalnih pabova, vide seksipilnu mladu ženu, nejakog muža, i odluče da iskoriste svoje ,,pravo,, pravo jačeg, i zadovolje svoje nagone.Ovom urbanom šonji će podeliti par šamara a onda će se izređati na njoj.
Njih dvoje je pred izborom: da prihvate realnost fizičke snage uz cenu gubitka dostojanstva i žive sa tim do kraja života, ne usuđujući se da pogledaju jedno drugog u oči, ili da učine nešto, savladaju strah i pobune se? Pobunili su se.Uz malo sreće i intelektualne superiornosti, oni shvataju da su ti psi, ogromne snage i životinjskih nagona, zapravo –psi od slame, da su ranjivi, plašljivi i da reaguju logikom čopora. Ako osete snagu, superiornost ljudskog – beže.
Nesposobnost i nespremnost građana da ovo shvate je izvor apsolutističke moći tog tranzicionog čopora, tih džukela od slame, koji u potpunosti shvataju značaj održavanja straha u javnom prostoru (treba samo pogledati izdvajanja iz opštinskog budžeta za čak četiri lokalne tv, čije je jedini programski cilj da zatvore javni prostor i tako zaštite ,,organizovanu grupu,, sa našim parama ,naravno ) , jer je to uslov njihovog opstanka.Taj strah, koji je odredio izborne rezultate u lokalu, je ono o čemu zabrinuto govori Vesna Pešić i ono što mnogo preciznije Buden naziva- novim formama fašizma.
Branislav Guzina
Građanski parlament ,,slobodan,, grad
