Poslednjih godina, milioni ljudi širom sveta, uključujući i u našu zemlju, podižu glas iskazujući nezadovoljstvo istim stvarima: rastućim siromaštvom, nejednakošću, korupcijom, represijom i nedostatkom pristojnih uslova rada i radnih mesta. U srži ovog masovnog pokreta je zahtev za socijalnom pravdom.
Dok se socijalna pravda često smatra nedostižnim idealom kome se može samo stremiti, ali ne i postići, pojam socijalne nepravde nije maglovit. Socijalnu nepravdu jasno osećaju svi koji nemaju pristupa poslu, pristojnoj zaradi, stanovanju, socijalnoj zaštiti, zdravstvenoj nezi, obrazovanju, odlučivanju, napredovanju na poslu, dokolici… ne zato što su nesposobni ili neuki, već isključivo zato što pripadaju određenom socijalnom sloju, klasi, naciji i etnicitetu, ili što su određenog pola, dobi, boje kože, veroispovesti, zdravstvenog stanja, seksualnog opredeljenja ili imovnog stanja. Ostvarenje socijalne pravde je stoga neophodni preduslov ekonomskog prosperiteta države, i to takvog prosperiteta od koga će imati koristi svi, a ne samo pojedine grupe i slojevi. Socijalna pravda podrazumeva da svi, bez obzira na međusobne različitosti, imaju iste mogućnosti i ravnopravan pristup odlučivanju i učešću u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu. To je koncept društva u kojem svi građani i građanke baštine jednaka prava, mogućnosti, koristi i obaveze. Takvo društvo ne poznaje diskriminaciju. Takvo društvo počiva na etici.
Ostvarenje ekonomskih i socijalnih prava, kao i prava na dostojanstvo, garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, i nakon 65 godina od njenog usvajanja je za većinu stanovništva sveta tek prazno slovo. Prvenstveni razlog tome je preovlađujuće makroekonomsko okruženje koje počiva na profitu, eksploataciji i diskriminaciji, uzrokujući rastući jaz između siromašnih i bogatih kako pojedinaca i slojeva, tako i regija i država. Polazeći od ove činjenice, Međunarodna organizacija rada je 10. juna 2008. godine jednoglasno usvojila Deklaraciju o socijalnoj pravdi za pravičnu globalizaciju. Deklaracija se fokusira na garantovanju pravičnih ishoda globalizacije za sve putem zapošljavanja, socijalne zaštite, socijalnog dijaloga i prava na pristojan rad.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Prepoznato je da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi ostvarivanja mira i bezbednosti unutar i između država. Prepoznato je da globalizacija, povezanost tržišta i uklanjanje prepreka u kretanju investicija mogu da podstiču razvoj ekonomija i tehnologije i doprinesu poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. To je, međutim, moguće ostvariti samo ako se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u osnovu razvoja. Podsećanje na ovu nužnost na današnji dan je prvi korak u pravcu dostizanja željenog cilja. „Svoje političko delovanje, sa ponosom ističemo kao parlamentarna partija, u SO Vršac usmerili smo na podizanje svesti lokalne vlasti da socijalna pravda mora biti centralno mesto saradnje svih političkih stranaka, svakog dana u godini, a ne samo 20.februara kada se obeležava Dan socijalne pravde. Želimo da istaknemo da u Vršcu, u 21. veku nesme biti velike raslojenosti koju svakodnevno srećemo na svakom koraku u našem gradu, te da gradska vlast mora biti u službi svih građana a ne jednog interesnog kruga ljudi.
Opštinski odbor SDP u Vršcu će uvek isticati da posebnu društvenu podršku moraju imati siromašne porodice, osobe sa invaliditetom, deca, stari, Romi, kao i izbegla i raseljena lica i uvek težiti da se novac građana usmerava na racionalan način i transparentno.”
