Srbija je u poslednje četiri godine iz budžeta izdvojila skoro 400 miliona evra za razvoj civilnog društva, ali bez jasnih kriterijuma i efikasne kontrole trošenja novca, rečeno je na konferenciji „Finansijska održivost trećeg sektora – budžetska linija 481”, koju su organizovali Centar za razvoj neprofitnog sektora uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Fondacije za otvoreno društvo.
Nevladinim organizacijama je dozlogrdilo da ih optužuju kao velike trošadžije, pa je Jadranka Jelinčić, direktorka Fonda za otvoreno društvo, predložila da se uvede red u ovu oblast.
„Državna revizorska institucija mora da utvrdi kako se troši novac građana izdvojen za razvoj civilnog sektora i da obezbedi državna sredstva. Nema standardizovanih kriterijuma za davanje, niti se zna kako se troši novac. Moraju biti razdvojena davanja za udruženja građana, jer država daje novac političkim partijama, a tvrdi da razvija civilno društvo. Mnogi troškovi se kriju i po drugim budžetskim linijama, kao i sredstva koja su data postojećim i nepostojećim nevladinim organizacijama.”
Iako je linija 481 u budžetu poznata kao linija za NVO, propisi dozvoljavaju da se pare s ovog računa daju verskim zajednicama, sportskim klubovima, udruženjima građana i političkim partijama. Budžetske dotacije za NVO su nedovoljno transparentne i teško je utvrditi da li se prilikom izbora dobitnika poštuju zakonske procedure, na osnovu kojih kriterijuma se odlučuje o dodeli ovih sredstava i kakvi su efekti postignuti tim novcem, smatraju u CRNPS-u. Oni zameraju i to što se, umesto na internet-prezentaciji ministarstva, opština, gradova i drugih institucija koje kroz liniju 481 dotiraju nevladine organizacije, pregled svih dobitnika ovih sredstava u prethodne četiri godine nalazi na njihovom sajtu.
Zato se traži da NVO imaju svoju liniju u budžetu, da se predstavnici civilnog društva uključe u konsultativne procese za dotacije, da se javno objavljuju izveštaji dobitnika sredstava na veb-stranama ministarstva i da se građani uključe u sve budžetske procese, od planiranja do izveštaja o potrošenom novcu poreskih obveznika.
Kada su počele da se osnivaju NVO, Srbija nije imala državnu revizorsku instituciju. Sada je ima, ali vrhovni državni revizor Duško Pejović kaže da će revizijom do kraja godine, počev od 2011. godine, biti obuhvaćeni finansijski izveštaji trećine lokalnih samouprava, njih 57 od ukupno 170. Nedostatak kadrova, i to što je Srbija poslednja uvela ovu instituciju, jesu razlozi zbog kojih revizija nije kompletna.
I Milena Banović, šefica Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade, potvrđuje da situacija nije idealna, ali da je značajno napredovala otkako je Kancelarija otvorena. Ona navodi da su, prema izveštaju urađenom prošle godine, sredstva u najvećem broju slučajeva dodeljena javnim konkursom.
Ivana Stefanović, koordinatorka projekta iz CRNPS-a, unosi optimizam jer kaže da se, prema istraživanjima, sredstva ministarstva i ostalih vladinih institucija namenjenih civilnom sektoru dodeljuju na osnovu zahteva ili bez konkursa, ali mnogo manje nego prilikom prošlog istraživanja 2007. godine.
„Problem je i što EU za projekat uglavnom dodeli 80 odsto sredstava, a ostalo morate sami da nabavite, pa bi država za sufinansiranje trebalo da izdvoji 26 miliona evra. Najveći problemi su nepostojanje jasne politike i prioriteta pri dodeli sredstava, kao i ograničen budžet.”
Izvor: Politika
Autor: Ivana Anojčić
