Udruženje za bolji Vršac

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
Prev Next

ПОЛИТИЧКИ ИДИОТИ (или како бити одговоран према својој заједници)

Pročitano 1733 puta

Беше 2004.година, амфитеатар на Правном факултету у Новом Саду пун студентарије на предавању гостујућег предавача из Загреба, професора политичке филозофије Жарка Пуховског. Ни по чему изузетно, то предавање ми је остало у сећању због једне професорове опаске.
Крај је био резервисан за студентска питања, а како је гост био у друштву култних професора новосадског Правног (Ранка Кече, Раденке Цветић, Небојше Шаркића), изгледало је као добра шанса за мало студентских поена, те упутих једно питање, парафразираћу, о томе шта хрватски млади академци мисле о политичким (и ратним) сукобима Срба и Хрвата дведесетих, или неко слично томе, на шта је професор, за тренутак у недоумици да ли да буде скоз искрен, одговорио: “Млади у Хрватској су политички идиоти!“.
Није он хтео да их вређа, већ да дипломатски сугерише како их политика не занима баш много.
Стари Грци, као аутентичне демократе, окупљали су се на трговима, и заједнички одлучивали о питањима своје заједнице, акламацијом, када су сви били једногласно за или против, или надгласавањем, када су мишљења бита подељена, а предлагач добијао подршку убедивши већину за своју ствар. Најважније је било имати мишљење о сваком питању, и изразити га. Тада си био човек. Ако ћутиш, ако не знаш шта да мислиш, или, још горе, ако те не занима оно што те се директно тиче, онда су такве проглашавали политичким идиотима.
Данас се људи у Србији, па и у Вршцу, од разочарања у власт штите бојкотом избора. За кога не гласаш, тај не може ни да те разочара. Или, усуде се да оду корак даље, не бојкотују, али преписују. Чујем да су сви за тог-и-тог, па ћу и ја. Треба цела фирма да подржи тог-и-тог, а и ја сам из наше фирме, морам. Цела месна заједница...и тако даље. Или, превазиђу и стање бојкота, буду и тврдоглави па неће да преписују, па ипак упадну у трећи проблем, а то су предрасуде. Лажни утисци из незнања. Поуздано знате да сте талац предрасуда када за неког кажете `Овај је добар!` или `Овај не ваља!`, а на нечије питање `Зашто то мислиш?` слегнете раменима. Јавило вам се. Чини вам се. Требало би да је тако. Сигурно је тако. А зашто...не знате.
Гласати на изборима јесте ствар менталне хигијене. Благотворни утицај на наше умно здравље има чињеница да смо тим чином заузели став. Став можемо бранити, од њега можемо одустати, али увек имамо аргументацију иза које стојимо, што је доказ да смо мислећа бића. И бојкотовање је исто врста става, али толико нерезонска, као кад бисмо ушли у такси, и на возачево питање `Куда?`, одговорили `Шта те брига!`
За кога гласати је друга тема. Кандидати на изборној листи оличавају различита мишљења, вредности, идеологије. А, у ствари, бирамо између поштених и непоштених. И то су једине две врсте. Као и међу људима.
И, онда, најважније питање - зашто, после свих избора, све теже живимо? Зато што упорно бирамо погрешну врсту. Зато што им увек поново дајемо политичку амнестију, да би они увек поново изиграли наше поверење. И на тај парадокс смо се навикли. И тако навикнутима сад нам је то нормално. Није!
Као да већ чујем мрмљање типа `кога да бирамо, кад су сви исти` или `нема доброг, само мањег од два зла`. Ипак, на свим изборима било је алтернативних опција, странака предвођених компетентним људима, који нису компромитовани, који су стручни у својој области, који су факултете изучили одрицањем на дужи низ година (за разлику од инстант-доктора), и који свој зрели политички став негују дуго и доследно, уместо да прелете преко ноћи из једне крајности у другу. Због оваквог мог става, на последња три председничка избора кандидат за кога сам ја гласао остајао је у дебелој оскудици гласова.
На апстиненцију од гласања нас наводи и презир према политичким странкама, који нормални људи морају да осете. Странке су постале бастиони конзервативизма, стечених привилегија, једноумља, послушности и полтронизма. Оне су фирме за ширење утицаја, касарне интернет-војника (ботова) за разрачунавање са непријатељима, кочничари прогреса који се `уграђују` у сваки покушај инвестиција у друштву.
Културом масовног изласка на изборе то можемо променити.
Да бирамо и будемо бирани.
Оздрављење нашег друштва можемо започети подмлађивањем политичке сцене, а политичка репродукција је неминовна - улазак младих, образованих и неискварених људи у политику. Политичке организације треба да буду епицентри окупљања младих мозгова, местa сучељавања најлуциднијих идеја о будућности народа, кошницe талената свих врста...
Италијански предренесансни писац Данте Алигијери је написао да су најмрачнија места у паклу намењена онима који се у временима моралне кризе држе по страни.
Иступи корак напред.

Priredio:  Бојан Иванић
Poslednja izmena dana utorak, 09 jun 2015 10:47
Vi ste ovde: Home Novosti Politika ПОЛИТИЧКИ ИДИОТИ (или како бити одговоран према својој заједници)