Мини-драма у 3 чина.
Лица: Страначки војник, Месо, Месова жена, Месов једва пунолетни син.
Први чин: Предизборна кампања
Србија пред скорашње локалне изборе. Још ближе, Вршац, у предизборној грозници. Узбуђење на локалној политичкој пијаци расте. Продавци магле све гласније обећавају, безобзирније критикују, нервозније се бране. Точак политичког рулета се завртео, куглица се сјурила у контра смеру, и ускоро ће да зачангрља преко низа бројева, црвених и црних. Вероватноћа добитка је на страни играча који су више покривени, са већим улагањем, који нападају кратке низове, а бране се на остатку табле. Исцрпљујуће, фрустрирајуће...још само мало.
Страначки војник: (телефонира из страначких просторија, на столу је пола сендвича и лименка кока-коле) Хало! Здраво, пријатељу стари! (пита за здравље, за фамилију, труди се да звучи опуштено, али стално гледа на сат) Слушај, ти си човек који нам је потребан. Знам, немаш факултете и плакете, али си паметан кад треба, је л' тако? Мангуп си ти, прошли пут си ми се провукао на црвено, а пре тога си ишао на жуто. Имаш у орману више дресова него Маја Гојковић! (усиљен смех) Слушај, ти знаш да побеђујемо сад у недељу? Да, проверена информација. Ови твоји бивши су у расулу, побише се између себе, знају да су пукли. Него... Стигао је преко странке камион концентрата, неки вишкови, резерве, шта ја знам, али премијум класа. Гранулирано! Уписао сам један џак за тебе, бесплатно.
Месо: (у свом малом стану, телевизор појачан, на екрану Вучић) Ма, никад више за жуте, задужили нас ко Грке. Бар да су нам склепали по једну уџерицу на Јадрану, да оправдају скупе кредите. А ти? Још прелиставаш 'Велику Србију' кад осетиш носталгију? Знам да чуваш све бројеве... Хоће ови твоји џак да ми довезу до куће? Него, реци да ли ти је остало оних кинеских дигиталних сатова, које си делио прошли пут? Оних што их чуваш у кутији, па кад на једном усред ноћи зазвони будилник, ти вадиш свих тридесет из пакета?! Треба ми за жену. Имаш? Може. Да, да, са женом и сином. Пунолетан, сад први пут гласа...
Други чин: Изборни дан
Блажена тишина. Замукла телевизијска пропаганда, престали јавни окршаји. Дискретна обавештења о излазности на изборе појављују се на свака два сата. Политичари поранили на сликање, изгледају преподобљени, кротки и безазлени. А испод јагњећих кожа, у вукове се увукао немир. Све уложено је на коцки, а уложено је доста. Развозио се по Великој Плани сточни концентрат, делиле се у Врбасу кобасице, Ковинци су тражили наочаре више, а Земунци разграбили бежичне телефоне. Јајима и живином се чашћавало у Костолцу, а у Мајданпеку се засладили шећером, пиринчем, брашном, паштетама и месним нареском, а потом и опрали (од срамоте) прашком за веш.
Страначки војник: (упорно телефонира, први позив је у осам ујутру, други пут 'подсећа' око подне, а љут је ако до шест још нису изашли на гласање) Како сте ми данас? Ко болестан?! Нећу ни да чујем! Ајде, ајде, антиботик неки, колдрекс, било шта, нека дође, после ће да одмара. Па Србија је на антибиотицима, треба јака доза да се згњече оне бунџије што дижу нервозу. Ово је први пут у новијој историји да скоро и немамо опозицију, јер су сви са нама. И због нас. Ми ћемо гласати данас, а они нека остану код куће. Само нека опет бојкотују, даће Бог, нека бојкотују, и нека се не петљају...
Месова жена: (јавила се на телефон) Ми долазимо сигурно! А вама, комшија, хвала за све што сте учинили за нас. И за упаљач, и за оловку, и роковник, све то носим у торби и свима показујем. Ја, да вам право кажем, ни од кога ништа нисам добила, сви су они исти, грамзиви и себични, а ви, комшија, бар нисте себични... Јесу ли ваша деца још у Милану на школовању? Вратили се кући? Златна деца, нека, само нека раде, у тој...Агенцији...за страна улагања...иии...промоцију...извоза, јесам ли добро рекла?
Трећи чин: Гласање
Психологија масе у пуном замаху. Кратак осврт на Википедију каже да се психологија масе огледа у „великом броју људи окупљених на једном месту, високе емоционалности и фокусираности на одређену идеју или особу...иако нису организовани, међусобно непосредно комуницирају и имају склоност да деле исте мисли, осећања и уверења...они несвесно једни друге имитирају и тако постижу висок степен униформисаности“. Да, бацити поглед на Википедију непосредно пре гласања може бити корисно, ту пише и зашто ће нам дани после избора бити једнако лоши као и они пре, ако не и гори. Пише, али само за оне који читају...
Месова жена: (стоји у реду за гласање, обраћа се шапатом свом сину иза ње) То је тај о коме сам ти причала... (дискетно климне према страначком војнику, њен син га ни не погледа). Он има везу у општини. Нашој општини. А зна и оне из Београда. Каже да их тамо на састанцима чувају неки људи-змије, неке Кобре, Боже сачувај. Од кога да их чувају, и ко то плаћа...? Смиљкиног сина је запослио у писарници, мали каже да му је ту добро. Само му смањили плату. А за још двоје је средио у 'прекограничној сарадњи', то се баш плаћа. Ваљда их плаћа Европска унија, не знам. Ради и са неким директорима фирми...овим што су били директори, а сада су власници, купили своја предузећа за мале паре. Моје и татино је прошло, погледаће нешто за тебе...(очи јој бљеснуше надом, ликујући гледа гласачко стадо иза себе).
Месов једва пунолетни син: (стоји иза своје мајке, исто шапуће) Што теби није нашао шљаку, кад је 'Клуз' пукао? Што маторог после Штампарије није увалио у Музеј, Варош, или Туристичку? У Туристичкој би могао да обилази знамените кафане, али по радном налогу. И уз дневницу. Kево, ти и ћале не само да сте промашили комбинацију, него нисте ни купили тикет. Ваше је сад само да грицкате семенке, гласате и навијате за своје фаворите. Друг политичар ће за директорчића, може са средњом школом, од познавања струке довољно да прочита брошуру. А ја палим преко! Слушај, причао сам са стрицем синоћ преко Скајпа, каже да за електричаре има посла у Торонту. Мејловао сам и канадску амбасаду у Бечу, имају канцеларију у Београду...(син и мајка разговарају, слабо се разумеју).
Месо: (стоји иза свог сина, шкргуће зубима, размишља) Требало је да узмем и паре! Делио је по хиљаду динара! Три гласа-три хиљаде. Сад је касно! Можда ако...му уловим поглед, и одведем на страну, да му кажем да знам да је делио и паре. Да су неки добили више. Али неће ми дати. Сигурно неће. Већ ме је купио, и то јефтино! Мени џак прасеће хране што не траје ни недељу дана, а њему мандат на 4 године! А што је он бољи од мене!? Могао сам ја сад да будем на његовом месту, да он у мене гледа, и да он мене мрзи. Али ко је могао знати да ће тако добро да прођу? Ко је могао да предвиди њихову победу, и да се на време окрене? Окретност! Правовремена! Мисли, месо једно топовско, за следећи пут, мисли, и за четири године да опет буде мењажа, али она једна, која све решава...
Пада завеса, тешка, гуши. Крај.
Бојан Иванић
